piše: MoonQueen Ovog meseca potragu za odabranim remek-delom selimo u pozni srednji vek, tačnije, kraj 14. veka, kada pod pokroviteljstvom engleskog kralja Ričarda II nastaje takozvani Viltonov diptih – mali prenosivi predmet, koji čine dva panela spojena šarkama i oslikana sa obe strane. Zahvaljujući mogućnosti da se njegove stranice sklope, unutrašnjost Viltonovog diptiha izuzetno je…
piše: Jovan Mladenović Jedan od glavnih projekata u zvaničnom kulturnom programu sarajevskih Zimskih olimpijskih igara bila je stvaranje kolekcija umetničkih dela pod nazivom Umetnost i sport, koji su realizovali Olimpijski komitet Zimskih olimpijskih igara 1984. i Galerija likovnih umetnosti Visconti sa sedištem u Beču. Galerista Lazar Lazo Vujić, osnivač i direktor galerije, pozvao je šesnaest…
piše: MoonQueen Godina je 1923, na pariskoj baletskoj sceni nepune dve decenije modu diktira trupa Ruski balet (Ballets Russes) Sergeja Serža Djagiljeva, a kada kazemo modu, ne mislimo isključivo na novitete plesnih tehnika, već i na pažljivo osmišljene kostime i scenografiju. Vizuelni identitet Ruskog baleta od početka je bio poveren samo najboljima, a ove, 1923.…
piše: Irena Radovanović Slika Kićenje neveste je predstava orijentalnog sveta, a ujedno i jedna od najpoznatijih slika Paje Jovanovića. Danas ona, sa još nekoliko njegovih dela, čini deo stalne postavke Narodnog muzeja u Beogradu. Paja Jovanović je rođen 1859. godine u Vršcu, a izrasta u gromadnu i stožernu figuru ne samo srpskog, već i evropskog…
piše: Aleksandra Biro U ovom tekstu analizira se slika Bogorodica u žalosti sa anđelom, koja je deo stalne postavke Narodnog muzeja u Beogradu. Tačan datum nastanka ovog dela nije poznat, dok kao autora slike Karl Volpe navodi Frančeska Solimenu, praveći analogiju sa slikama iz Pinakoteke u Kremoni i Marijom u bolu iz Drezdena. Rađena je…
piše: Jovan Mladenović „U razgovoru sa lokalnim stanovništvom, stiče se utisak da je Mauricijus nastao prvi, a tek potom je Bog stvorio Raj po uzoru na ovo ostrvo.” To su utisci koje je Mark Tven zabeležio boraveći na ovom ostrvu u svom putopisu Jureći ekvator 1897. godine. Međutim, ideja o Mauricijusu kao „rajskom vrtu” javlja…
piše: Marko Vesić Umetnost fotografije se često vidi kao istraživanje imanentne umetničke logike vizuelnog ili estetskog, istraživanje različitih formalnih i drugih organizacija vizuelnog materijala koje treba da doprinesu ili ostvare bezinteresno estetsko iskustvo. Sa druge strane, fotografija može biti i dokumentarna i onda problematizuje aktuelne ili istorijske političke, ekonomske, ekološke i druge društvene probleme. Ne…
Hiljade i hiljade cvetnih stabljika posečeno je tog proleća ne bi li rimski car Heliogabal napravio banket vredan pamćenja, kakav rimsko plemstvo do tada nije videlo. Ono što dvorski baštovani nisu znali, bila je namera cara da svoje goste u trenutku opuštanja nakon bogate gozbe ubije bujicom latica koje će se na njih sručiti sa…
piše: Aleksandra Biro Nakon što ponovo možemo izaći u bilo koje doba dana i otići kuda god nas želja povede, mnogi biraju provod u vidu letnjih većeri na keju, uz fino društvo, muziku i piće. Međutim, ima i onih koji se pakuju i sa porodicom ili prijateljima odlaze na obalu neke reke, i tako, sunčajući…
piše: Irena Radovanović Nadežda Petrović je rodonačelnica moderne u srpskom slikarstvu, jedna od najvažnijih slikarki srpskog impresionizma i, slobodno možemo reći, najpoznatija nacionalna umetnica. Nadeždu je, s druge strane, jako teško svrstati u određen umetnički pokret, jer je ona, iznad svega, bila individualna, svojstvena sebi i jedistvena. Ona nije bila slikarka građanskog sveta, već Srbijanka,…
piše: Irena Radovanović Ljudima je svojstveno da pamte i sećaju se. Kolektivno sećanje na nekoga ili nešto, obezbeđuje se, između ostalog različitim godišnjicama, stogodišnjicama ili, u slučaju ovog današnjeg teksta, petstogodišnjicama. Šestog aprila obeležava se 500 godina od rođenja i smrti velikog renesansnog umetnika Italije i celog sveta, Rafaela Santija. Rođen je 1483, umire 1520.…
piše: MoonQueen Kada je 1920. godine na Salonu nezavisnih u Parizu izložena bista princeze Mari Bonaparte, delo rumunskog vajara Konstantina Brankuzija, ugledna publika zgledala se i komentarisala u pola glasa ono što vidi. Pitanje je bilo trenutka kada će se, kao u bajci, pojaviti neko dete koje će viknuti „Car je go!” Umesto deteta, neki…
piše: Aleksandra Biro Zamislite, slučajno ste ugledali vremensku mašinu na ulici! Malo ste zbunjeni, ali više radoznali, pa ipak odlučujete da uđete u nju. Unutra je samo jedno dugme, ispod kog piše „Holandija, šezdesete godine 17. veka”. Mislite da je to sigurno neka šala, putovanje kroz vreme još uvek nije moguće, i zato skeptično pritiskate…
Ako ste ikada bili u Rimu i ako ste zapazili prelepe fontane, spomenike i skulpture u bazilikama i privatnim kapelama, verovatno ste se zapitali ko je autor i kada je to sve nastalo. Reč je, u većini slučajeva, o osobi koja, ne samo što je učestvovala u formiranju Rima tokom sedamnaestog veka, već je…
Decembar, mesec u kojem nas praznična atmosfera nostalgično vraća u detinjstvo i dane kada smo zapravo jedva čekali da napada što više snega, pravo je vreme da u fokus stavimo delo Beatriks Poter, britanske spisateljice i ilustratorke na čijim su knjigama odrastale generacije. Kao velika ljubiteljska životinja, Beatriks Poter ostala je upamćena po maštovitim slikovnicama…