„Očigledno je da su vajari s Marsovog polja istinski shvatili svoje interese, i to daleko bolje od romanopisaca u Siteu Ružmon. Oni uopšte nisu zastrašeni rečju ‘talenat’ koju su nekada, povodom neke žene čija ličnost još nije potvrdila svoj izuzetan i stalni značaj, ugledni pisci izgovarali sa strahom.” Reči napisane u tekstu Anrija de Brena…
„Autoportret u zelenom bugatiju”, Tamara de Lempicka
Jednog toplog leta s kraja dvadesetih godina prošlog veka urednica nemačkog lifestyle magazina za žene Die Dame letovala je u Monte Karlu. Učinilo joj se da je na šetalištu kraj mora ugledala čuvenu glumicu Gretu Garbo, pa je potrčala da je upozna. Tek kada se približila ovoj lepoj dami obučenoj po poslednjoj modi, urednica je…
„Judita i njena sluškinja”, Artemizija Đentileski
Nekada davno, pre nove ere, jedan mali jevrejski grad napala je asirska vojska. General vojske zvani Holoferno planirao je da grad uništi do temelja, ali je negde na ulici ugledao lice devojke Judite, koje ga je nateralo da konačnu odluku ostavi za sutra. Jutro je svakako pametnije od večeri, a veče, pošto već ne pretenduje…
Spomenik laboratorijskom mišu – Andrej Karkevič i Aleksej Agrikolanski
Odgajili smo četrdeset generacija divlje srebrne lisice. Prodavali smo ih kao kućne ljubimce, ne bismo li na taj način dodatno napunili budžet za istraživanja. Bavili smo se psihologijom životinja i njihovim pripitomljavanjem, beležeći promene koje su nastajale u svakoj novoj generaciji. Istraživanje je još uvek u toku. U međuvremenu, više od pedeset godina, bavili smo…
„Ostrvo mrtvih” Arnolda Beklina
Nad ostrvom punim čempresa i bora… početni su stihovi pesme Jovana Dučića kojom nam pesnik dočarava jedno podne na Mediteranu, uz ljubičaste gore, granitne, do svoda. Ostrvo, čempresi, stene i njihov odraz u vodi Mediterana – ovakav ambijent, večno nadahnuće umetnika, nazire se i na slici švajcarskog simboliste, Arnolda Beklina, pod nazivom Ostrvo mrtvih. No,…
Bista kraljice Nefertiti
Kada su 1912. godine nemački arheolozi pronašli bistu žene u vajarskoj radionici Tutmozisa, dvorskog umetnika egipatskog faraona Ehnatona, znali su da će samo prevarom uspeti da je ponesu sa sobom kući. Visoka četrdeset i osam centimetara, izvajana od grubog krečnjaka na koji je dodata fina, bojena, štuko dekoracija, svojim jednim preostalim okom je pogledala svoje…
„Vreme spasava Istinu od Laži i Zavisti” – Fransoa Lemoan
Smenivši na tronu prethodnika, kralja Sunca, mladi Luj XV morao je da učvrsti legitimitet svoje vlasti i dokaže narodu da je dosledan krune koja mu je u amanet prenesena. Versaj, njegov novi dom, nije bio samo kraljevska palata, već i simbol čitave države i vlasti, a novi kralj je znao da, ukoliko želi da se…
„Long net”, kap. Stjepko Mamić
Pre tačno godinu dana, lutajući starim Dubrovnikom bez ikakvog plana i reda, skrenula sam u ulicu Celestina Medovića naslonjenu uz zid Franjevačkog manastira, kada me kroz zastakljeni zid galerije jedna slika pozvala da joj se pridružim u dugom međusobnom posmatranju. Nije to bio prvi put da me slika prizove k sebi, ali nikada pre nijednoj…
„Ostrvca kraj Krfa”, Kosta Miličević
Godina je 1918, a mirna obala grčkog ostrva polako tone u san izazvan toplotom letnjeg popodneva i mirisom mediteranskog bilja. Toliko željeni povetarac tek s vremena na vreme naruši skladno prostranstvo morske pučine, u igri joj stvarajući talase. Krik galeba budi spavače koji su poklekli, podsećajući ih da se povuku u hlad. Odavde, sa obale,…
„Rastanak Hero i Leandra” Vilijam Tarner
U vodama Helesponta, što je antički naziv za moreuz Dardaneli, nalaze se dva grada, jedan naspram drugog. Na severnoj obali živi devojka izuzetne lepote. Hero je zvaše (ne Hera, ovo nije priča o bogovima, već o ljudima) i bila je sveštenica Afroditinog hrama. Svake noći, sakriven tamom, sa obale drugog grada, u more je skakao…
„Blagovesti” Fra Anđeliko
Godina je 1450. U manastiru Svetog Marka u Firenci zora se tek priprema da promeni boje neba, a neki šum budi kaluđere sa najlakšim snom. Ne, nisu to ni prvi petlovi, ni zvona koja pozivaju na molitvu. Zvuči kao da neko grebe zid. Na vrhu stepeništa severnog ulaza u konake za spavanje jedna povijena figura…
„Dah dubrovačkog proleća” Marko Murat
„Polje šipansko – zemaljski raj… Brežuljci zastrti šarenim ćilimom primorskog šiblja streme put pučine, u nju se survavaju preko strmih litica u crvenilu i suvoći odronulih stijena prema otvorenom moru… Blagoća i čar ljepote i mira, miris mora, borova, srđela slanijeh, šume, lovorike, vršlje i smrče… Nebo blago, skoro umorno, sa kog će eto trepnuti…
Gal na umoru
Videla sam tog čudnog čoveka sa neobičnom frizurom, potpuno nagog, pod punom ratnom opremom, kako posrće od uboda koplja. Pao je i, u agoniji bola, lice mu se izobličilo, urlikao je kao zver, oko prstiju pritisnutih na ranu šikljala je mešavina krvi i iznutrica. Vazduh oko njega postao je gust od suza i patnje; zadah…
„Dijana nakon kupanja”, Fransoa Buše
Oduvek sam mislio da ću umreti ako do ovog trenutka dođe. Tako su nam govorili, tako su nas vaspitali, o tome su govorile stare knjige. Lepota ženskog tela bila nam je uskraćena mnogo pre nego što smo dovoljno stasali da u njoj pronađemo išta zanimljivo, a kada su nastupile godine u kojima ni o čemu…
Natalija Gončarova „Dve ruske devojke”
Bilo jednom jedno neobično drvo, koje je imalo samo dve grane. Ove su grane bile potpuno iste, osim što je jedna grana uporna rasla ka istoku, a druga ka zapadu, ne dodirujući se čak ni senkama. Pod drvo, čiji je hlad bio kao stvoren za čitanje knjiga, došle su jednog dana dve devojke. Prva je…