„SALIGIA” – Ludum Ludum teatar

„Mi nismo kažnjeni zbog naših grehova, već od njih” – E. Hubard Saligia je hotel u kome Bog posle Apokalipse održava šestodnevnu konferenciju, gde sedam anđela, koji su pandani sedam smrtnih grehova, dobijaju zadatak da naprave Novu zemlju. Ako Zemlja 2.0 bude bolja od originalne, dopustiće im da napuste svoja ljudska obličja i vrate se…

foto: Daisec T. Suzuki, Zen i japanska kultura, Geopoetika, Beograd, 2005.

Maske u japanskom „No” teatru

No teatar, uz Kabuki, predstavlja jednu od dve najpoznatije pozorišne forme u japanskoj kulturi. Dramski tekstovi predstavljaju crtice iz japanske mitologije i života sa fantastičnim elementima (iz sveta duhova i snova). Sam naziv No potiče od reči no, što znači talenat ili veština. I zaista, uz minimalističku drvenu scenu, kostime, dramski tekst i maske, glumački…

Jedan! (o predstavi „Kako ja ovo sinu da objasnim?”)

Ekstremizam. Ekstremizam je tema kojom se bavi predstava Kako ja ovo sinu da objasnim?. Režiju potpisuje Vojislav Arsić, osnivač Centra E8 – nevladine, omladinske organizacije koja svoj rad bazira na edukaciji mladih ljudi, baveći se pitanjima o antidiskriminaciji, nasilju na internetu, rodnoj ravnopravnosti i mladima uopšte. I upravo je taj segment predstave najvažniji u samoj…

Kratak tekst o ljubavi i ratu…u kojima je sve dozvoljeno (18+)

Radnja Aristofanove Lisistrate je sledeća: grčke žene, predvođene Lisistratom, stupaju u seksualni štrajk, ne bi li naterale svoje muževe da pristanu na primirje u ratu koji nema kraja. Skoro dva i po milenijuma od prvog izvođenja, na sceni Narodnog pozorišta Subotica, postavljena je britka, smešna, i začuđujuće realna interpretacija ove komedije…sa sve Deus ex machin-om.…

Apsurd Ljubavi

Sa namerom da definišem samu reč ljubav, poslužila sam se Biblijom, računajući da se možda najbolji pisani odgovor nalazi upravo u toj knjizi. Jedan od biblijskih stihova glasi: „Ljubav je velikodušna, dobrostiva je ljubav, ne zavidi, ljubav se ne hvali, ne nadima se; nije nepristojna, ne traži svoje, nije razdražljiva, ne pamti zlo; ne raduje…

Estetika Ružnog

Uvek kada pročitam tekst Milene Marković, ne mogu a da ne pomislim kako bi jedna predstava izgledala da sama Milena osmisli i kostim i scenografiju i muziku i lično izrežira sopstveni tekst na sceni. Inspiriše me pomisao šta bismo iz tog sasvim drugačijeg uma imali priliku da vidimo. Kako zaista izgleda unutrašnji svet spisateljske mašte…

Svim srcem uz Petriju

Pre početaka predstave, pored mene, jedan otac je pričao sa sinom, koji nije imao više od dvanaest godina: A o čemu se radi u predstavi? O životu jedne žene sa juga Srbije. A ko je ona bila? Ona je lik iz romana, koji je napisao Dragoslav Mihajlović. Ko je to? To ti je jedini živi…

Cirkus u cirkusu

Jedan građanin je, sedeći na železničkoj stanici u iščekivanju dolaska voza, pisao pismo svome prijatelju. Za sve to vreme neki malograđanin je sedeo kraj njega i čitao njegovo pismo. Ne mogavši više da izdrži znatiželju malograđanina do sebe, građanin je u pismu svome prijatelju napisao: „Dragi prijatelju, sada moram da privedem kraju ovo pismo, jer…

San o snu

Snove nam niko ne može oduzeti. To je činjenica. Živeti u snovima nam svakako olakšava ponekad sumornu svakodnevicu. Ali koliko nas je zapravo zadovoljno samim snevanjem. Poželimo li baš svi da nam se snovi ostvare, a koliko nas do krajnosti uživa samim bežanjem u snove koje nikada neće ostvariti. Moraju li snovi da se realizuju…

Špijuni su (i dalje) među namaaa!

O novom/starom Balkanskom špijunu izazovno je pisati, a da se ne prekrši KUŠ!-ovo pravilo nepisanja o dnevnoj politici, imajući na umu dešavanja unutar Narodnog pozorišta. Stoga ću ovaj tekst koncentrisati na potpuno subjektivni osećaj koji je sama predstava probudila u meni. On nema toliko veze sa politikom, koliko ima sa porodicom. Za sve one koji…

Rašino delo (II deo)

U prošlom broju smo započeli priču Radomira Raše Plaovića, prvaka Narodnog pozorišta, koji je u njemu proveo preko pola veka. Pričali smo o njegovom uzbudljivom životu, njegovoj često napornoj ali ipak doslednoj ličnosti, ali tek smo se ovlaš dotakli njegovog rada. Naravno, pošto je od njegove poslednje igre prošlo takođe pola veka, ne možemo da…

Raša Plaović, ilustracija: Biljana Rakić

Rašin lik

Kada pesnik umre – ostaju knjige. Kada slikar umre – slike nastavljaju život. A šta ostaje posle reditelja i glumca? Samo uspomene. – Kosta Dimitrijević Verujem da većina naših čitalaca zna ko su bili Petar Kralj, Ljuba Tadić i Bata Stojković – njihova imena su ujedno i imena nekih od najznačajnijih beogradskih, i srpskih, pozorišnih…