„Nauči sve o našem svetu” – razgovor sa rediteljem predstave Život je san, Aleksandrom Lukačem

piše: Ivana Pavićević Četiri veka je prošlo otkako je pisac Pedro Kalderon napisao delo Život je san, čiji su osnovni motivi vlast, strah, pobuna, prolaznost i nestalnost svega, nemogućnost razlučivanja života od sna itd. Posle odgledane istoimene predstave Narodnog pozorišta Šabac, u režiji Aleksandra Lukača, ne možete se oteti utisku da stvarnost modernog doba nije…

Joj, živote, lutalico! – monodrama Fleabag

piše: Igor Diletant Belopavlović Fibi Voler-Bridž je engleska autorka i glumica, najpoznatija po crnohumornoj mini-seriji Fleabag („vreća buva” ili „pas lutalica”), koja je oduševila publiku, kritičare i žirije širom sveta. A danas, za sve ljubitelje serije, ali i za one koji nisu čuli za nju, pišem o istoimenoj monodrami po kojoj je serija – tačnije,…

„Stranac je loš čovek” (o predstavi Žabar)

piše: Ivana Pavićević Uzmimo u obzir da ksenofobija implicira verovanje da je stranac loš čovek. To bi značilo da je loš čovek Nemcima Grk, Grcima Albanac, Albancima Srbin, Srbima Kinez, Kinezima Japanac…Shodno prethodnoj logici, Azijcima je belac loš čovek, belcima Afroamerikanac, Afroamerikancima Meksikanac, Meksikancima Indijanac… Ista banalna logika bi se mogla upotrebiti na bilo koje…

Nije to to – Studije Fausta

piše: Igor Diletant Belopavlović Dok su države zatvarale granice, jednoj predstavi je pošlo za rukom da spoji Sarajevski teatar SARTR, Zetski dom sa Cetinja, festival MESS i Beogradsko dramsko pozorište. Ali i pored nesvakidašnje produkcije, ono što je stvarno izdvaja od drugih jeste njen sadržaj. Nije to to – Studije Fausta je skup igranih celina…

„Šta ako je ovo stvarno?” (o predstavi „Đavolijada”)

piše: Ivana Pavićević Nije moguće da je ovo stvarno. Ovo je samo neka Đavolijada. Pa, da. Samo u paklu belo može da bude crno, veliko – malo, prljavo – čisto. Samo ako Đavo uplete prste, normalno postaje nenormalno, glupost – lucidnost, a zdrav razum – bezumlje. A šta ako je zaista stvarno? Na ovo pitanje…

Od trinaest do pedeset i prve države na Brodveju – mjuzikl Hamilton

piše: Igor Diletant Belopavlović Mada ne bih voleo ništa više nego da odgledam neku od predstava koje najavljuju da se vraćaju na repertoar u septembru, bezbednost ljudi koji rade u pozorištima je i dalje upitna. Tako da, dok se slika još malo ne iskristališe, ostajem pri malom ekranu za svoje pozorišne potrebe. No, kako je…

„Ko ranu ne zna, ožiljku se ruga” (o predstavi …I ostali)

piše: Ivana Pavićević Lazić Snimak predstave nikada neće moći da zameni samu „živu” izvedbu, ali u okolnostima u kojima se nalazimo, svakako nam pruža adekvatnu opciju. U svakom slučaju, loša predstava ni sa snimka ne poseduje kapacitet da dopre do nas, ali kvalitetno pozorište raspolaže sposobnošću da „prebaci rampu” čak i sa video-zapisa, pa do…

Upotreba visoke tehnologije u savremenom pozorištu

piše: Tisa Milić Pinakes, najraniji oblik pozorišne scenografije u antičkoj Grčkoj predstavljao je oslikane ploče, pomoću kojih je dočaravano mesto dešavanja dramske radnje, a to su najčešće bile palate, hramovi, kolibe i pećine. Jedna od prvih upotreba mašinerije na sceni bila je čuvena deus ex machina, patent pomoću kog je glumac „ni od kuda” spuštan…

Metamorfoze

piše: Ivana Pavićević Lazić Kažu da vreme grize sve. Ja sam mislila izgrišće i ovu ranu, tu gde sam presečena na pola. Mislila sam pomoći će mi da zaboravim da smo bili jedno ti i ja. Da meni Vulkan sada dođe, i da me pita da li želim da me ponovo s tobom skuje u…

Pozorište u kući

piše: Igor Diletant Belopavlović Od svih ljubitelja umetnosti, verujem da su oni kojima pozorišne daske život znače možda i najviše pogođeni karantinom. U ovakvoj situaciji, jedine dostupne zamene jesu predstave na malim ekranima, bilo da su to snimci ili live stream-ovi.Ipak, primetio sam da određeni deo publike, pa čak i ljudi koji rade pri pozorištima,…

Šta će da kažu grobovi na groblju? (o predstavi Nečista krv)

piše: Ivana Pavićević Lazić U Narodnom pozorištu u Beogradu postavljena je predstava Nečista krv po romanu Borisava Stankovića, dramatizaciji Maje Todorović i režiji Milana Neškovića. Ovaj roman spada u klasike srpske književnosti i školsku lektiru, tako da je njegovo postavljanje na pozorišnu scenu ne samo sasvim opravdano, već i poželjno. Minimalističkom scenografijom Vesne Popović, zagasitim…

Vera i nevera (o predstavi Vrat od stakla)

piše: Ivana Pavićević Lazić Jedna od najvećih lepota pozorišta je zajedništvo. Mogućnost razmene emocija, deljenja ideja, zajedničkog maštanja. Nekim glumcima partner nije potreban; istina je da neki glumci i bolje rade sami. Ali, kada se desi da se ekipa na sceni osetno voli, razume i podržava – nema lepšeg čina od pozorišta. Predstava u produkciji…

Pridružite se (o predstavi Lorencačo)

piše: Ivana Pavićević Lazić Prvi čin, prva scena, prva replika. Ovo je trenutak u kome bi svaka predstava trebalo da nam oduzme pažnju i zadrži je do samog kraja. Ne kasnije, ne prvom replikom da počne, a trećom da nas izgubi. Od samog početka do poslednjeg daha i bez pauze. Pisac Alfred de Mise, reditelj…

Šta će ti drvo, da liči na tebe? – „Balava”, BDP

piše: Tisa Milić Predstava Balava po tekstu Dunje Matić, u režiji Andreja Nosova predstavlja rolerkoster poetike i mučnine, mladalačke naivnosti i surovosti prelaska iz devojaštva u zrelo doba. Balava (Isidora Simijonović), Mala (Jovana Belović), Majka (Mirjana Karanović) i Tetka (Jasna Đuričić) svedoče o međuženskim odnosima, odnosima unutar disfunkcionalne porodice, u klaustrofobičnoj kafkijanskoj atmosferi. Osuđene jedna…

Srušiti četvrti zid (o predstavi „Tartif”)

 „Četvrti zid” je konvencija o performansima u kojoj nevidljivi, zamišljeni zid razdvaja glumce od publike. Dok gledaoci mogu da vide kroz ovaj „zid”, konvencija pretpostavlja da se glumci ponašaju kao da ne mogu. Kada je scena postavljena u zatvorenom prostoru, a tri zida postavljena na sceni, „četvrti zid” se vodi duž linije koja deli scenski…