piše i fotografiše: Mina Marković Umetnost pokreće, plaši, ohrabruje, jača i pruža utočište, naročito u trenucima kada emocija nedostaje ili kada je straha, besa, nemira, bunta i izgubljenosti jednostavno previše. U takvim okolnostima potreba da se ono što nosimo u sebi pretoči u nešto vidljivo postaje snažnija nego ikada. Rat ne menja samo svakodnevni život,…
piše: Ivan Veljković Slike ustupio: Stalker izdavaštvo Crtež: Žak de Lustal U prošlom broju… „A nekada je okruženje setno plavo, modro.” U svojim intervjuima vezanim za zajedničke stripove, kod nas objavljene u kompilaciji Plava nota i druge priče izdavačke kuće Stalker, scenarista Filip Parengo i crtač Žak de Lustal su, maltene, jedno te isto rekli…
piše: Marija Kovačević Kuzmanovićfotografisala: Marijana Janković „Nora: Verujem da sam pre svega ljudsko biće – baš kao i ti… ili ću bar pokušati da to postanem. Dobro znam da bi se većina ljudi složila sa tobom, Torvalde, i da za to imaš opravdanje u knjigama; ali više ne mogu biti zadovoljna onim što većina ljudi…
piše i fotografiše: MoonQueen Firenca: Mark Rotko Evropsko muzejsko leto počinjemo u Firenci, u Galeriji Stroci u kojoj je od 14. marta do 23. avgusta otvorena retrospektivna izložba slika Marka Rotka. Mark Rotko smatra se jednim od najvažnijih predstavnika apstraktnog ekspresionizma. Rođen je 1903. godine u Dvinsku, tada u sastavu Ruske imperije (danas Letonija), kao…
piše: Jadranka Ćuzulan fotografisao: Filip Mićović Žaklin Arpman napisala je Ja, koja nikad nisam poznala čoveka 1995, a na engleski je knjiga prvi put prevedena 1997. godine. Prvi prijevod nije polučio neki naročiti odjek, dok se nije desilo reizdanje 2022. godine. Moguće da je razlog zvučniji naslov – od prvobitnog Mistress of silence u I,…
piše: Lenka Vukotić Kako leto više odmiče, sve sam nestrpljivija da osetim miris morske soli u vazduhu, da čujem talase i da se okrećem kao ražnjić koji peče nenormalno visoka temperatura na suncu. Neću da lažem, poslednjoj stavci se radujem najmanje, te je uvek zamenjena prijatnim hladom sa nekom dobrom knjigom. U mom slučaju to…
piše: Ermina Ribić Kada je Robert Hajnlajn 1956. godine po ko zna koji put otvarao vrata svom mačku, njegova supruga Džini našalila se i rekla kako mačak traži vrata koja neće voditi u snijegom zatrpano dvorište već u ljeto. Istog tog trenutka, ovaj američki pisac dobija inspiraciju za roman i za trinaest dana ga završava. …
piše: Pavle R. Srdić Vanesa Paradi je definitivno jedna od mojih prvih muzičkih ljubavi. Ona to nije postala izvođenjem pesme o kojoj ovog puta pričamo, već hita Be My Baby, koji joj je napisao tadašnji partner, Leni Kravic. Izgledala je tako senzualno, a opet mlado i nevino sa svojih dvadeset godina u tom spotu. Spotu?…
piše: Mina Marković U filozofskoj misli 17. veka, sve više dolazi do izražaja shvatanje sveta i prirode kao dinamične i promenljive celine. Takvo poimanje predstavljalo je značajan preokret u odnosu na prethodne epohe, jer se svet više nije posmatrao kao statičan i nepromenljiv, već kao dinamičan sistem u kojem su promene neprestane. Period 17. veka…
piše: Teodora Rebić Negde je moralo početi, neko je morao da bude prvi koji je postavio pitanje. Nešto je moralo i tome da prethodi, nešto je moralo tome i doprineti. Zašto je baš Tales iz Mileta taj koji se smatra začetnikom zapadne misli, ocem filozofije, prvim fizičarem? Kada govorimo o ovako dalekim vremenima, prvi izazov…
piše: Pavle R. Srdić Između decembra 2024. godine i februara 2025. godine, u tri teksta objavljena u našem časopisu, posvećenima istoriji esperanta, esperantu kao jeziku i esperantu kao kulturnom fenomenu, pokušao sam da čitaocima dočaram pojedinosti o esperantu, najrasprostranjenijem svetskom konstruisanom planskom jeziku, koji je davnih dana prevazišao striktno jezičke uzuse i svoje mesto našao…
piše: Nikola Nejčevizvor slika: Wikipedia Istorija muzike često se predstavlja kao istorija velikih kompozitora. Već sama ova formulacija otkriva jedan duboko ukorenjen problem: kada govorimo o muzičkom kanonu, podrazumeva se da su njegovi stvaraoci gotovo isključivo muškarci. Od srednjovekovnih rukopisa do savremenih koncertnih programa, žene su mnogo češće bile posmatrane kao izvođačice, muze, učenice ili…
piše: Miona Đenisijevićizvor slika: IMDb U svom filmu Prezir Žan Lik Godar izmaštava snimanje Homerove Odiseje. Godar režiju epa poverava kultnom megalomanu i prevashodno tehnološkom vizionaru, nemačkom autoru Fricu Langu. Šezdeset i tri godine kasnije, kompanija Univerzal režiju istog epa poverava kultnom megalomanu i prevashodno tehnološkom vizionaru, britanskom autoru Kristoferu Nolanu. Na papiru, on je…
piše: Đurđa ĐukićIzvor fotografija: Sabolč Vaš, privatna arhiva Živimo u svetu koji se guši od sopstvenog suficita. Staro biva zamenjeno novim pre nego što i dobije vremena da prodiše, dok društvo tretira prirodu kao potrošnu robu. Umetnost kritike savremenosti nije strana tema, međutim, čini se da je danas više nego ikad potrebna društvena svest radi…
piše: Ivana Pavićevićizvor slika: Pinterest Postoji nešto duboko paradoksalno u vezi između pozorišta i arheologije. Jedno je umetnost trenutka, drugo nauka o ostacima. Pozorište nastaje i nestaje pred očima gledaoca, dok arheologija pokušava da rekonstruiše ono što je vreme zatrpalo. Ipak, možda nijedna umetnost nije bliža arheologiji od pozorišta. Jer pozorište od svog nastanka zapravo…