Istorija pozorišne kritike

piše: Miona Đenisijević „Počnimo od najočiglednijeg: medijum pozorišne kritike trajniji je od medijuma pozorišta”                                                                                         Jovan Hristić, Pozorište I Za sve one koji se odluče da prave istorijski pregled neke pojave vezane za pozorište, postoji nepisano pravilo koje obavezuje da se počne od Aristotela, čitaj: Poetike. U kontekstu pozorišne kritike, možemo reći da je Aristotelovo…

Disko, disko, u našem gradu

piše: Maša Antonijević Repertoar Jugoslovenskog dramskog pozorišta od pre mesec dana bogatiji je za još jednu predstavu. I to kakvu; Disko svinje u režiji Sima Đukića izvanredno je pozorišno iskustvo. Najpre, odabir glumačkog para nije mogao biti bolji – teško je zamisliti bilo koga drugog u ulozi Svinje i Prcoljka do Veljka Stevanovića i Sare…

Šampion mediokriteta – Gubitnik, Jugoslovensko dramsko pozorište

piše: Igor Diletant Belopavlović Ova predstava je nastala kao spoj dva umetnička dela, koja oba imaju za svoju centralnu temu zavist među klasičnim muzičarima. Sama radnja (te i veći deo predstave) dramatizovana je verzija romana Gubitnik Tomasa Bernharda. U njemu pratimo trojicu školovanih pijanista – od zajedničkih studija u Beču, sve do kraja njihovih života.…

Otac, Atelje 212

piše: Ivana Pavićević „Vidljive slike koje ništa ne skrivaju; one izazivaju misteriju i, zaista, kada neko vidi neku od mojih slika, postavlja jednostavno pitanje: ’Šta to znači?’ Ne znači ništa, jer ni misterija ne znači ništa, ona je nepoznata.”                                                                                                                Rene Magrit Iluzionistički kvalitet nalik na snove karakterističan je za Magritovu verziju nadrealizma. On je…

Svi smo mi Milena (opera Deca Irene Popović)

piše: Ivana Pavićević Spisateljica Milena Marković odavno već nije samo pisac. Ona nas svojim delima podseća da je i čovek i žena, i majka i ljubavnica, osoba od krvi i mesa, a već za života postala je kult. Milena je sve. Retko ko bi mogao pisati i komentarisati Milenina dela, a to bude zaista relevantno.…

Tramvaj zvani želja, Beogradsko dramsko pozorište

piše: Marija Kovačević Kuzmanović Tramvaj zvani želja američki je klasik dramaturga i scenariste Tomasa Laniera Vilijamsa III, poznatijeg kao Tenesi Vilijams. Zajedno za Arturom Milerom i Judžin O’Nilom, Vilijams se smatra jednim od vodećih pisaca američke dramske književnosti 20. veka koji je, poput svojih savremenika, etablirao moderno dramsko pozorište onakvo kakvo ga danas poznajemo. Uveo…

Od mladih za mlade – Jugoslovensko dramsko pozorište, Bolest mladosti

piše: Igor Diletant Belopavlović U prethodnoj pozorišnoj sezoni je bilo dosta premijera klasika. Velika imena ispod velikih naslova, gde su reditelji kroz minimalizam (koji nikako da mine u našem pozorištu) pokušavali da podvuku vanvremenske poruke. Nažalost, one su najčešće podsećale na čisto popovanje. Kostur sa lentom, kako jednom davno reče kritičar, možda  je najbolji opis…

Paklena komedija (predstava Džona Malkoviča)

piše: Ivana Pavićević Ove godine u Tivtu prvi put je organizovan Rubix, festival potpuno drugačijeg koncepta nego što smo na našim prostorima do sada navikli. Muzičkih festivala u Srbiji i regiji ima sasvim dovoljno (ne baš različitih bendova, ali festivala da), slikarskih izložbi u galerijama tek jedva, dok izložbi digitalne umetnosti nema. U svakom slučaju,…

Mentalno ropstvo kao stil života

piše: Marija Kovačević Kuzmanović Nakon dve uspešne sezone, i ovog leta u atrijumu Rektorata Univerziteta u Beogradu, odnosno Kapetan Mišinog zdanja, možete uživati u predstavama pozorišta Teatrijum. Kako su i sami naveli, svake večeri do 31. avgusta možete pogledati različta dramska izvođenja, a vikendom naši najmlađi sugrađani mogu uživati u dečjem programu. Iskoristili smo priliku…

Spektakl she tragedije

piše: Marija Kovačević Kuzmanović Da bismo razumeli poreklo ovog pozorišnog žanra, važno je da se prvo osvrnemo na period dramske istorije koji je prethodio njenom nastanku. Naime, u Šekspirovo vreme, dok je pozorišna scena u Engleskoj cvetala u svom specifičnom obliku, ženske likove u predstavama su igrali prerušeni mladi momčići. Dakle, za razliku od ostatka…

Ni tamo, ni ovde – predstava Očevi i oci

piše: Igor Diletant Belopavlović Roman Očevi i oci Slobodana Selenića je izašao 1985, a već je koju godina kasnije prvi put adaptiran za pozorište (čiju adaptaciju možete pogledati ovde). Očevi i oci prate tri generacije porodice Medaković (sa akcentom na Stevana Medakovića, sina i oca) u prvoj polovini 20. veka, kroz čiju vizuru gledamo stvaranje…

Mesto gde bajke postaju stvarnost – Istorijat pozorišta Boško Buha

piše: Marija Kovačević Kuzmanović Davne 1931. na uglu Obilićevog venca i Čika Ljubine, sagrađena je velelepna palata Reuniona. Još od tog vremena njena namena je bila okrenuta ka ugostiteljstvu, stanovanju, kulturi i zabavi, ali i izdavanju kancelarijskog prostora. Već 1956. godine postaje poznata i kao mesto u kome se čarolija stvara, uspomene iz detinjstva beleže…

Kus petlić, Narodno pozorište Subotica

piše: Ivana Pavićević Da je „pozorište istina a stvaran svet fikcija” može potvrditi i najnagrađivanija predstava na festivalima protekle godine Kus petlić u režiji Milana Neškovića i produkciji Narodnog pozorišta Subotica. Dok je većina modernog društva odabrala da ćuti kada treba govoriti, da skriva ili potiskuje emocije kada treba voleti, i da životari obogaćujući svoje…