ilustracija: Jelena Svilkić

Dve drame Milene Marković – slične i različite, pa kako vam drago

Ovom prilikom bavimo se dvema dramama Milene Marković – Paviljoni; Kuda idem, odakle dolazim i šta ima za večeru i Šine; Bog nas pogledao. Da bismo težak momanat prebrodili odmah na početku, izvojićemo motive koje prepoznajemo u obe drame: bezimeni likovi, silovanje, ubistvo, delikvencija, narkomanija, zavisnost, ljudi sa margine, teške životne situacije. Da još malo…

Ima li izlaza iz čiklit matriksa?

Emi Abrahamson, Kako se zaljubiti u muškarca koji živi u žbunu Ljubavna priča između devojke iz srednje klase i beskućnika – premisa romana zvuči kao savremena bajka, ali ima korene u stvarnosti: autorka je upoznala muža dok je živeo na ulicama Amsterdama, a ona bila u turističkom razgledanju. Pošto je anegdota o njihovom upoznavanju omiljena…

ilustracija: Doroteja Rokvić, detalj

Aristofan, “Žabe”

Aristotel u svojoj Poetici kaže da je komedija nastala od faličkih pesama koje su se pevale u vreme trajanja obreda koji je služio da se umilostivi demon plodnosti, a kasnije su obredi postali deo Dionizija. Pre razvoja takve komedije postojali su komediografski oblici – megarska farsa i dorska komedija. Glumci u tim primitivnim komedijama oponašali…

Pesnik salona, foto: Gallica

Fiziologije – Silvijus i Onore Domije kao dijagnostičari modernog društva

Reč fiziologija u naslovima književnih dela upućuje na niz ilustrovanih, uglavnom jeftinih knjižica, istoimenog žanra nastalog i nestalog tokom 19. veka. Termin fiziologija preuzet je iz prirodnih nauka poput biologije i medicine, te se korišćenjem stručne terminologije prirodnih nauka objašnjavaju fenomeni društva koji se tumače kao njegove bolesti. Najveću popularnost žanr doživljava sredinom veka, a…

“Sonetni venac” France Prešern

Najznačajnija figura slovenačkog romantizma, iako je objavio samo jednu zbirku pesama (Poezije) je France Prešern. Početak njegovog stvaralaštva karakteriše humorom obojeno viđenje sveta i ljubavi, kasnije pesnik biva suočen sa nevoljama i nepravdama kako na ličnom, tako i na društveno planu, pesme postaju teže i više pesimističke, a na kraju svog pesničkog puta dolazi do…

Šarl Bodler

Stvaralaštvo Šarla Bodlera ne može se svrstati u neki određeni pravac zbog toga što je on zapravo preteča simbolizma koji se tek kasnije razvija u onom pravcu u kojem ga danas poznajemo. Njegova poezija je odraz njegovog života, razvratnog i buntovničkog ponašanja, misli otuđenog i revoltiranog pesnika. Bodler je uveo estetiku zla i kult ružnog,…

Nihil sub sole novi: O poeziji digitalnog doba

Ako je slavni adept i prorekao da poeziju će svi pisati, danajsko doba zasigurno prepoznaje drugu krajnost tog prokletstva – pjesništvo kome je perfekcionizam mana, a manjkavost opsesija sada ne biva ništa drugo do vrsta asocijativnog pisanja koje se otrglo kontroli. Vaistinu, poeziju će svi pisati, ne iskupljujući se ni bogovima ni ljudima za nemoć…

Dve strasti – sport i književnost

Da, lepota igre, ali ne nikakvo navijanje. Ja nisam navijač. Ivo Andrić, naš jedini nobelovac, pored pisanja nalazio je vreme i za sportske aktivnosti. Andrić nije bio samo posmatrač, već je bio član Veslačkog kluba Beograd (današnje Crvene zvezde) sve do odlaska u Berlin, kada je ostavio uputstva upravi da njegov čamac ustupe na upotrebu…

Tanani spisateljski senzibilitet Virdžinije Vulf

Virdžinija Vulf jedna je od najznačajnijih modernističkih književnica čija pisana zaostavština umnogome svedoči o mnogobrojnim eksperimentalnim poduhvatima koji su okarakterisali njeno stvaralaštvo. Rođena 1882. godine, živela je i stvarala u turbulentnom periodu kada su mnoga znanja, koja su se uzimala kao stalna, preispitivala i iznova stvarala. Nesigurnost se iz duha vremena prenela i u pisano…