ilustracija: Katarina Todorović

Napomena čitaocu: Da biste u potpunosti uživali u ovom članku, preporučujemo vam da, zarad boljeg razumevanja istog, istovremeno poslušate zvuke i melodije koje možete pronaći u njemu.

Sigurno ste barem jednom u životu poželeli najlakši posao na svetu – biti član muzičkog orkestra u kome biste svirali najlakši instrument na svetu – triangl (naziv je preuzet od engl. Triangle što znači prosto trougao). Nije mi želja da vam rušim snove, ali prvo i osnovno što ćemo danas naučiti jeste da se nijedan muzičar ne školuje isključivo za triangl, već se oni obučavaju za veći broj udaraljki, kao što su ksilofon, zvona, pregršt vrsti bubnjeva itd. Triangl je svakako najprostiji od njih, ali čak i on zahteva određenu obuku i, naravno, vežbu. Po rečima Erika Hopkinska, člana simfonijskog  orkestra Solt Lejt Sitija: „Nemojte ga shvatiti olako, ili dirigent može zaustaviti ceo orkestar i učiniti da se osećate jako glupo jer ste pogrešili s nečim tako prostim kao što je triangl.”  Ako i dalje želite da savladate ovaj instrument, nudimo vam par smernica:

  • Triangl može da visi sa kuke, kanapa, ali najčešće (ukoliko ste dešnjak) visi sa kažiprsta leve šake, ili konca za pecanje tako da ga udarate metalnom šipkom u desnoj šaci.
  • Slobodnim prstima leve šake (na čijem kažiprstu i dalje visi) možete da prigušite zvuk tako što ćete pridržati instrument pri udaranju o njega, ili ćete ga pustiti ukoliko želite zvuk koji odzvanja, tj. vibrira.
  • Jačina zvuka se, naravno, određuje jačinom udarca, ali njegova boja, dužina i prodornost zavise od veličine i materijala od kog je napravljen. Stranice mogu da variraju u rasponu od 10 do 25 cm, dok se kao materijal najčešće koristi čelik, ali i drugi metali, kao što su bronza i mesing. Za bolje razumevanje smernica, bacite pogled i na ovaj video.


Druga stvar koju ćemo danas naučiti je primena triangla, za šta nam je potrebno znanje o njegovoj porodici. Kao što smo već rekli, spada u red udaraljki, koje se, između ostalog, dele na udaraljke sa određenom visinom tona i udaraljke sa neodređenom visinom tona. Naime, instrumenti sa određenom visinom tona su oni kod kojih za svaki odsviran ton možemo utvrditi gde se on nalazi na muzičkoj lestvici. Da pojasnim vizuelno

 Ukoliko odsviram LA na klaviru, mogli bismo svojim glasom da proizvedemo isti ton. Ako pomerimo prste par dirki ulevo i odvsiramo RE ili se pak pomerimo za celu oktavu nadesno do LA, lako možemo utvrditi, pa čak i otpevati razliku u visini tonova (pritom imajte na umu da visina, tj. dubina tona nemaju nikakave veze sa tim da li se oni pevaju glasno ili tiho). Međutim, ako čujete kliktanje kastanjeta, uzastopno udaranje gonga, ili naš nesrećni triangl, pokušajte da uvrdite da li je ton viši ili niži od prethodnog. Uviđate da je to nemoguće, te dobijamo grupu instrumenata sa neodređenom visinom tona. Oni prvenstveno služe uspostavljanju ritma u datoj kompoziciji, ali se mogu koristiti i kao muzičko-scenski efekti – npr. udaranje u gong obično označava ulazak nekog bitnog lika na scenu, a trianglom se može dočarati kapanje vode, padanje snega, cvrkut ptica i sl. Zanimljivo je da svoju nemogućnost utvrđivanja tona triangl duguje svom nepostojećem trećem uglu, iliti onoj rupi na dnu. Zašto ne prave cele trouglove bez prekida je odlično pitanje na koje, nažalost, nemam odgovor.

Treća današnja lekcija se odnosi na istoriju. Pored ljudskog glasa, udarački instrumenti se smatraju najstarijim u ljudskoj civilizaciji, a triangl tu ne zaostaje. Njegovi prikazi se mogu naći u Bibliji Vaclava IV iz 14. veka, a spominje se i u zapisima koji datiraju čak iz 9. i 10. veka. Pored čestih vizuelnih prikaza u katoličkim crkvama, gde se i danas mogu videti anđelčići kako ga sviraju, svoju širu evropsku upotrebu doživljava sa klasičnom muzikom, pritom misleći na uži pojam klasike čiju srž čine Hajdn, Mocart i Betoven, koji su triangl koristili ne bi li prikazali ni manje ni više nego turske janičare, koji su se u svojim bendovima pretežno oslanjali na udaračke instrumente. Nešto kasnije, List je komponovao Klavirski koncert br. 1, u čijem je trećem stavu prvi koristio triangl kao solo instrument. U moderna vremena postao je sastavni deo brazilske narodne muzike, a mogao se čuti i na kocertima rok benda Queen, kako u sklopu pesama, tako i u solo performansima.

Deco, stigao je kraj časa, pa da rezimiramo: Prvo –  triangl je jedan od najstarijih instrumenata koji se koristio u većini civilizacija, bez obzira na kulturu, veru itd. Drugo – spada među udaračke instrumente sa neodređenom visinom tona, a visinu tona nikada nećemo mešati sa tim da li ga pevamo glasno ili tiho. Treće – izraz klasična muzika ne upotrebljavati pred školovanim muzičarima, jer će nadobudno kolutati očima, pošto njima taj pojam označava period od 1750. do 1830. godine. I četvrto – ništa na ovom svetu nije prosto kao što se čini, pa ni običan metalni trougao. Sledeći čas – balkanski klaviri.

piše: Igor Belopavlović

 

 

 

 

 

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.