foto: Bufonerija

piše: Nevena Stajković

Ovog proleća želimo da vas upoznamo sa grupom mladih i talentovanih ljudi koji nam svakom svojom aktivnošću pokazuju koliko je kultura – kul. Ideja je nastala 2012. godine, kada je jedan od osnivača, Igor Vesović, sa kolegama poželeo da osnuje dramsku sekciju pri svom fakultetu, Fakultetu organizacionih nauka. Tada nisu ni slutili da je slična sekcija postojala godinama ranije u okviru AKUD FON-a, ali se s vremenom ugasila. Ova slučajnost samo svedoči tome da dobre ideje uvek pronađu svoj put da se ostvare. Bufonerija danas obuhvata amatersko pozorište u kojem, kroz različite radionice koje se održavaju svake nedelje, članovi i članice imaju prilike da usavršavaju svoje dramske, organizacione i druge veštine. Pored amaterskog pozorišta, Bufonerija se trudi da na društvenim mrežama (Instagram: @bufonerija i  Fejsbuk: Bufonerija ) promoviše kulturu i umetnost i ohrabri mlade da se njima bave.

Izraz „bufonerija” potekao je iz rečnika pozorišnih termina i označava lakrdiju i šalu, a postoji i posebna forma komedije koja se tako zove. Komični žanrovi su sekciji najviše odgovarali, a tome svedoče i drame Dr, Branislava Nušića, i Putujuće pozorište Šopalović, Ljubomira Simovića, koje su igrali. Interesantno je što reč „bufonerija” u sebi sadrži skraćenice BU (Beogradski univerzitet) i FON (Fakultet organizacionih nauka), međutim, članovi i članice Bufonerije mogu biti mladi sa svih fakulteta i sa drugih domaćih univerziteta.

Jeste li se ikada zapitali šta je koren reči amater? Da nije možda nastala od italijanskog glagola „amare”? Članovi i članice Bufonerije žele upravo da nas podsete da biti amater ne znači biti neznalica, već da amaterizam znači rad iz ljubavi, te je amater svako ko svom poslu pristupa časno, odgovorno i sa posvećenošću.

Fakultet organizacionih nauka odlikuje se brojnim studentskim organizacijama, od kojih se jedino Bufonerija bavi menadžmentom u kulturi. Upravo na ovom polju deluje Emilija Gavrilović, članica organizacije s kojom smo imali prilike da proćaskamo i saznamo kako je to biti deo jedne entuzijastične, kreativne i marljive družine.

foto: Damjan Manojlović

Od kada si članica Bufonerije?

Deo sam Bufonerije već šest meseci. U oktobru je bio raspisan konkurs kada je započela selekcija od četrdeset pet studenata gde je na samom kraju primljeno nas petoro.

Koja je tvoja uloga u organizaciji?

Bavim se obrazovnim odnosima sa javnošću kroz društvene mreže. Prenosim i pričam inspirativne priče, osmišljavam sadržaj i kampanje, vodim komunikaciju u vezi sa projektima, radionicama i uspostavljam saradnju sa medijima. Dakle, priče, odnosi sa publikom i zajednicom su moj separe (ha-ha).

Smatram da svako ko ima stvaralački i aktivistički duh može ovde pronaći svoje mesto, zato što našu organizacionu strukturu, pored dramske sekcije, čini četiri tima gde svako po svom afinitetu bira da li će biti pripovedač, estetičar, etičar ili producent, a udruženim snagama, podeljenom odgovornošću i znanjima preko malih koraka dolazimo do većih, o kojima će kasnije biti reči.

Što se tiče uloge u dramskoj sekciji, svaki od parova ima zadatak da jednom u mesecu organizuje i vodi radionicu, a svačija uloga je važna, bio učesnik ili vođa, jer i kada si učesnik, treba da razmišljaš o (samo)refleksiji, fidbeku koji negujemo, gde jedni drugima dajemo i prihvatamo kritike, a sve to zaokružimo vrednostima koje smo tog dana osnažili kroz određena ponašanja.

foto: Bufonerija

Emilija nam je otkrila kako izgleda jedna radionica dramske sekcije i kakvi su im planovi za leto koje je pred nama.

Mnogo je ideja u planu, ali za sada je u pripremi predstava koja zahteva veću posvećenost i angažovanost, pa sa probama počinjemo od leta. Biće to naša prva procesna predstava, tj. predstava koja nema unapred dramski tekst, već ga stvaramo mi kroz proces radionica i istraživanja na temu. S obzirom na to da smo participativno pozorište, i publika će imati priliku da učestvuje i doprinese dramskoj radnji. Ko želi da iskusi kako je to, može doći na našu javnu radionicu koju planiramo za 29. maj. Pozivamo vas da nas zapratite na stranici i uskoro očekujte link za prijavu na radionice. Tu ćemo kasnije objaviti i poziv za učešće u pomenutoj predstavi koja će biti u formi debate.

Na koji način je angažovanje u ovakvoj organizaciji uticalo na dalji tok tvog života i kakve ti je promene donelo?

Rad u Bufoneriji pružio mi je zaista značajne promene, pa nisam sigurna kako da se odlučim za par najvažnijih. Počevši od toga da se sama ideja o Bufoneriji „rodila” na FON-u, ne mogu da ne kažem da me je naučila i tome kako da se bolje organizujem (ha-ha) (i to još kroz igru), kako da moj produkt bude efektivniji, temeljno i dobro pripremljen.

Otkrila sam koliko je fidbek važan ne samo u pozorištu i organizaciji, nego i u životu, potrebno je prihvatiti ga bez ikakvih pravdanja, jer, da bismo napredovali, treba pre svega da razumemo tu konstruktivnu kritiku, a potom je u sebi i procesuiramo. Razvijala sam veštine upravo kritičkog i kreativnog razmišljanja, veštine slušanja, samoefikasnost, učila se disciplini, optimizaciji i shvatila da svačiji glas i te kako vredi, da mogu da budem i lider, i estetičar. Videla sam kako na prvi pogled nestvarna atmosfera između ljudi (p)ostaje i jeste stvarna!

Nisam bila ni svesna da toliko mogu, dok nisam pokušala i uvidela da sve što je potrebno jeste da želiš, veruješ i istraješ, te će uz trud uspeh doći sam po sebi, što je dovelo do toga da steknem dozu hrabrosti i najzad samopouzdanje. Zato mogu da potvrdim istinitost jednog Diznijevog citata:„Ako nešto možeš da sanjaš – možeš i da uradiš”.

Zavolela sam Bufoneriju kao životnu školu u kojoj umesto ocena stoji naš rad, učenici su i učitelji, okruženi smo igrama iz kojih izvlačimo lekcije i znanja, ne učimo ništa napamet, već smo u oblastima direktno i aktivno uključeni, trudimo se da konstantno bude prisutna motivacija, saradljivost i entuzijazam u svemu što radimo kao impuls za dalji podstrek, napredak i razvoj.

foto: Bufonerija

Imaš li savet za mlade koji bi želeli da se oprobaju u pisanju, glumi, režiji, menadžmentu?

Jedna sam od onih koje zanima skoro sve od navedenog (ha-ha), tako da bih savetovala da budu radoznali, izađu iz zone komfora i uvek pokušaju, probaju i vide gde najviše pronalaze svoj dalji razvojni put.

„Nemoj odustati od pokušavanja da radiš ono što zaista želiš da radiš. Gde ima ljubavi i inspiracije, mislim da čovek ne može da pogreši”, može potvrditi Ela Ficdžerald čiji citat, čitaoče, možeš pronaći na našem profilu.

U opisu našeg Instagram profila nalazi se i link ka kontakt formi putem koje ćemo te (ako je popuniš!) pozvati da nam se pridružiš kada se ukaže prilika kroz neki naredni konkurs. Pokažimo da ima mladih koji imaju aspiracije ka kulturi, umetnosti i novim znanjima, i pružimo jedni drugima priliku da kroz igru otkrivamo talente nove i ostvarimo svoje snove!

maj, 2022.

Leave a Reply

Your email address will not be published.