piše: Đurđa Đukić
fotografije: Srna Nikić
Ako ste ikad bili u Beogradu, onda znate da ovo doba godine sa sobom donosi posebnu atmosferu. Postoji izvesna doza melanholije u vožnji gradskim prevozom po pljusku. Tiskamo se, truckamo, a sve vreme nam je pogled uprt van, na ulice čiji se prikazi stapaju i sjedinjuju u putokaz bez imena. Na tim ulicama, posebno mesto zauzima arhitektura: od starog Rima, pa do baroka i secesije, Beograd je spoj nespojivog. Međutim, u mnoštvu stilova koji krase zgrade prestonice, jedan odskače: brutalizam.
Brutalizam je kao pravac nastao sredinom 20. veka, a naziv je dobio po francuskom izrazu beton brut, koji je francuski arhitekta Le Korbizje koristio da opiše sirovi beton u konstrukciji svojih zgrada. Posleratno doba zahtevalo je korišćenje jeftinijeg materijala za obnovu narušenih zdanja, ali u tom sirovom betonu krila se i želja arhitekata da naglase jednostavnost i lepotu samih konstrukcija, bez preterivanja i kiča. Takođe poznat pod nazivom socijalistička moderna, ovaj stil dominirao je Beogradom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Umesto zatvorenog skupa formi, poslužio je kao otvoreni poziv za različita značenja i oblike, stvarajući specifični urbani pejzaž. Intenzivna izgradnja neposredno pred ekonomsku krizu i krah socijalizma uslovila je estetske okvire grada, ali i stvorila prostor za različite supkulture, čije uticaje vidimo i danas.
Brutalističke zgrade su često zanemarivane ili zapostavljane od strane šire javnosti. Možda nam nisu estetski privlačne ili smo se toliko navikli na njih da u njima ne vidimo ništa posebno. Međutim, pogotovo sa rušenjem hotela Jugoslavije početkom ove godine, sve više ljudi počinje da shvata realni rizik od brisanja jednog dela istorije sa mape Beograda. U pitanju nisu samo zgrade, već mesta sećanja i duha, i upravo tako počinje priča brenda Brutal Belgrade: omaž Beogradu, ali i ljudima koji žive u njemu.
Dvojica mladih umetnika, Milan Stepanović i Bojan Krak, stvorili su Brutal Belgrade pre malo više od godinu dana, sa željom da ljubiteljima brutalizma omoguće da u svom domu poseduju delić ovog umetničkog pravca. Minijature zgrada poput Geneksa, Ruda, Toblerona i hotela Jugoslavije samo su neki od projekata na kojima su vredno radili. Ali, u pitanju nisu samo obične skulpture, već nešto skroz drugačije:
„Naš brend bismo mogli da opišemo u jednoj reči – i to je beton: on nam je zadao najviše glavobolja, ali je takođe i najviše zaokružio naš koncept.”
Kao što je profil Brutalizam i renesansa novo rođenje brutalizma u likovnom smislu, u istu kategoriju možemo svrstati i brend ovog talentovanog dvojca. Ne samo da prave minijaturne replike nekih od najlepših zgrada u Beogradu, već to čine od istog materijala od kojeg su i one stvorene: betona.
„Imali smo potrebu da nešto ovako za Beograd potekne i iz Beograda, jer odakle drugo? Beograd je svetska prestonica brutalizma kao arhitektonskog pravca, a mi smo to hteli da naglasimo. Nama je taj korak imao smisla, pa se tu možda nalazi i element naše ljubavi prema onome što pripada svima nama i što svi mi gledamo svakog dana.”
Proces je mukotrpan, ali vredi: prvi korak je svakako odabir zgrade, a potom sledi dizajniranje makete u umanjenoj verziji, što detaljnije i autentičnije moguće. Nakon toga ide pravljenje kalupa, probno izlivanje u betonu, izmene, ukoliko su potrebne, i na kraju pakovanje.
„Najzahtevniji korak je zapravo pravljenje prvog odlivka nove skulpture u betonu, jer tada ispitujemo proporcije i veličine”, kažu kreatori. „Za sada se ispostavilo da ne postoje neke pravilnosti koje bi u ovom procesu olakšale posao. Nakon što definitivno napravimo prvi model, ostali idu poprilično lako, jedino je potrebno malo vremena za samo sušenje betona, otprilike dva do tri dana.”
Samo ime Brutal Belgrade uopšte nije ironično, već konkretno. S obzirom na to da se u Beogradu kriju neka od najlepših dela ovog pravca, Milanu i Bojanu je bilo logično da će svoj brend posvećen upravo brutalizmu nazvati ovako. Kažu da suprotstavljeni stavovi javnog mnjenja ne utiče previše na njih: ,,Za nas je Beograd veoma konceptualan grad koji treba prvo malo istražiti, potruditi se razumeti ga, pa tek onda doneti zaključak, pa zato ne uzimamo za zlo kada ponekad dobijemo komentare da pravimo skulpture najružnijih zgrada”.
U poslednje vreme globalno raste potražnja za istočnoevropskom estetikom brutalizma, Molchat Dome i okrutne zime, ali dosta stranaca zaboravlja da je to zapravo nečija realnost. Međutim, često i ljudi koji svakodnevno prolaze pored brutalističkih zgrada uzimaju njihovu vrednost zdravo za gotovo. Na pitanje da li misle da se u glorifikaciji brutalizma krije sentimentalnost, minimalistička lepota ili nešto treće, odgovorili su nam ovako:
,,Što se tiče ovog pitanja, nama ne preostaje ništa drugo nego da se samo složimo sa vama. Primećujemo da se brutalizam vraća među nove generacije u stilu čisto umetničkog pravca koji je veoma drugačiji i dominantniji od ostalih, bez primesa političkog okruženja i vremena u kom su te zgrade izgrađene. Mlađe generacije su daleko više zainteresovane za koncept svakog pojedinačnog brutalističkog projekta, kao i za pozadinsku ideju koja je stajala iza takvog načina gradnje, koja je u većini slučajeva veoma promišljena, a na kraju i logična.”
Jedna od divnih stvari kod brtbgd skulptura je ta što su opipljive. Mogu da se okreću, prevrću i sa svih strana posmatraju svi detalji na kojima se toliko vredno radilo. Mnogi ljudi se iznenade težinom minijatura, što je u neku ruku i jedan od ciljeva samog betona kao medijuma. Skulpture uglavnom kupuju mladi koji su zainteresovani za sam brutalizam kao pravac, ali neretko se dešava da malene Istočne i Zapadne kapije budu poklon mamama, bakama i dekama, kao sećanje na nečiju mladost i doba koje mladi tek treba da prožive.
Posle svega navedenog, uopšte ne iznenađuje što se atelje ovog malog biznisa nalazi upravo u Geneks kuli. Stan pretvoren u minimuzej zbog svoje veličine ne omogućava veliki broj posetilaca u isto vreme, ali u tome i jeste prava čar: uz rezervaciju, svako može da dođe i dobije privatnu turu kroz oživljeni (renesansni) brutalizam, zahvaljujući Milanu i Bojanu.
U jednu stvar smo sigurni: Brutal Belgrade ima blistavu budućnost. Pored planova za izradu što više minijatura brutalističkih zgrada u Srbiji, smeškaju se i spomenici, od kojih je Kosmaj samo početak. Za sam kraj, momci se zahvaljuju svojim saradnicima u Kulturnom centru grada Beograda i Muzeju Jugoslavije, kao i svima onima koji prate njihov rad i pružaju im podršku.
„Što se tiče nečega inspirativnog, možemo da dodamo da je Brutal Belgrade nastao samo iz ljubavi i želje da se stvori nešto što će naznačiti lepotu koju smo možda svi malo zaboravili u našoj svakodnevici. Mislimo da svako od nas u svom običnom danu može da pronađe nešto lepo što je i dalje tu, ali je samo izašlo iz vidokruga i da mu ponovo da pažnju i uživa u tome, kao i mi u brutalističkoj arhitekturi koja je nastala mnogo pre nas.”
Minijature Brutal Belgrade možete naći na njihovom sajtu brtbgd.rs, a za više informacija možete posetiti i njihov Instagram nalog: brt.bgd.
oktobar, 2025.
