piše: MoonQueen
U julu smo krenuli u potragu za morem i pronašli smo ga u ateljeu Bojana Savića u kojem su nas usidreni čekali njegovi brodovi, borovi i pitoreskni gradići. Bojan i ja smo se odmah prepoznali kao veliki ljubitelji Mediterana, pa je razgovor potekao različitim rutama. Usput sam saznala da Bojan svake godine putuje sa porodicom u drugi grad, da najviše voli ona mesta, poput Malte, na kojima more zapljuskuje istoriju i da upijenu lepotu kasnije pretvara u slike koje odišu šarmom primorja. Zbog svega toga brod je veoma čest motiv njegovog slikarstva, kao i grad, a brod-grad, rekla bih, najčešći. Pomislili bismo isprva da je u pitanju nadrealističan spoj dve ravni, ali treba se setiti da je još Homer uporedio Odisejev brod sa državom-gradom. Bojan kaže, a na nekim slikama i piše, da je u pitanju brod koji je „sam svoj kapetan”, na neki način autobigrafski isečak doživljenih uspomena.
Bojanove slike često prati reč, što i nije toliko čudno s obzirom na to da se tokom studija bavio zidnim slikarstvom i restauracijom. Blagi odjek Vizantije ostao je u njegovom rukopisu, u vezi između slike i teksta po kojoj danas prepoznajemo vizantijske ikone, i u bojama juga. Čitajući natpise, stihove, reči i citate ispisane na njegovim platnima, došla sam do zaključka koji se motivi najčešće ponavljaju: miris mora, san, ostrvo, plovidba.
Još jedan čest motiv Bojanovih slika su ptice. U početku beše jedna i, kao neka vrsta autoportreta, javila se još za vreme studija. Ptičica je kasnije dobila partnerku, a nakon nekog vremena jednog, pa drugog ptića. Kako je Bojanova porodica rasla, tako se umnožavalo i jato na slikama, a sudeći po galeristima, ptice, oduvek vezivane za pozitivne osobine, mir i slobodu, omiljeni su motiv kupaca. Njih veoma često prate reč ljubav i nežnost što, sada kada znamo intimno poreklo motiva, i ne čudi.
Što se tiče tehnike kojom su slike rađene, ona je uglavnom mešovita. Od akvarela i akrila, preko upotrebe šperploče i džakova od jute, sve do zrnaca peska, boja, papir i čvrsti materijali sudeluju u magiji stvaranja slika. Kako sam imala prilike da vidim i slike u nastanku, videla sam i kako se izrezbarene kućice od šperploče uklapaju u pojedine oslikane ambijente, ili, ako se ne uklope, čekaju sa strane da se na platnu izgradi novi grad za njih. Boja ponekad prelazi zadati okvir, te se pojedine slike prostiru i na površinu rama, što je iz mog iskustva istoričara umetnosti značajan pokazatelj sveobuhvatnosti dela.
Međutim, meni najzanimljiviji materijal bio je pesak, i to ne bilo koji, već brižljivo sakupljani pesak različitih plaža na kojima je umetnik bio, uz dodatak nekoliko poklona sa dalekih egzotičnih mora. Na stolu Bojanovog ateljea nalazi se nekolicina plastičnih flašica koje su nekada služile za vodu, a danas svaka čuva pesak drugačije boje i strukture, pokupljen sa neke plaže ili iz starih napuštenih zgrada u njihovoj okolini. Pitala sam Bojana i kakva je procedura kada se pesak prenosi preko granice i saznala korisnu informaciju da pesak nije problem, ali da boje jesu, jer se računaju kao tečnost.
Već neko vreme Bojan svojoj slikarskoj magiji podučava i druge, i to u dnevnoj bolnici za obolele od multipla skleroze, gde, kroz rad sa decom i odraslima, uči svoje đake slikarstvu, ali, kako kaže, i on mnogo uči od njih. Strast prema kreativnom izražavanju, umetnosti i slobodi koju ona pruža povezuje učitelja i đake i oseća se u delima nastalim u okviru ove art terapije.
Iako je od studija do danas Bojan prešao trnovit put kojim kreću svi mladi umetnici, danas on uspeva da živi od svoje umetnosti, što je osvežavajuća i prijatna vest, poput blagog morskog talasa. Podsetio me je da se neodustajanje od snova uvek isplati, da hrabrost i trud bivaju nagrađeni i da se iskrena emocija preneta na platno prepoznaje, traži, a, na kraju krajeva, i kupuje, jer umetnost još uvek ima moć da poveže ljude koji se međusobno ne poznaju.
Bojanove slike potražite na njegovom sajtu i Instagram profilu. Čuvajte brod čiji ste kapetan i ne bojte se da podignete sidro i razvijete jedra!
jul, 2020.
