Frančesko Solimena, "Bogorodica u žalosti sa anđelom", detalj, izvor: Wikimedia Commons

piše: Aleksandra Biro

U ovom tekstu analizira se slika Bogorodica u žalosti sa anđelom, koja je deo stalne postavke Narodnog muzeja u Beogradu. Tačan datum nastanka ovog dela nije poznat, dok kao autora slike Karl Volpe navodi Frančeska Solimenu, praveći analogiju sa slikama iz Pinakoteke u Kremoni i Marijom u bolu iz Drezdena. Rađena je tehnikom ulja na platnu, veličine 76 x 63 cm.

Autor slike, Frančesko Solimena (Franscesco Solimena) rodio se 1657. godine u Serinu, na jugu Italije. Njegova estetika uticala je na razvoj slikarstva u Napulju. Bio je cenjen i istaknut kao portretista, slikar mitoloških i religioznih tema. Radio je na dvorovima italijanske aristokratije, a njegova popularnost širila se po čitavoj Evropi, te je tako radio za patrone iz Španije i Francuske, među kojima je bio i kralj Luj XIV.

U Narodnom muzeju u Beogradu, u odeljku za umetnost novog veka, nalazi se slika na kojoj je prikaz žene pored koje stoji mlado androgeno biće. Kako sam naziv na legendi govori, reč je o Bogorodici i anđelu. Međutim, njih nije moguće identifikovati na prvi pogled, ukoliko ne poznajemo zapadnu ikonografiju. Na braon pozadini vidimo dopojasni prikaz Bogorodice u roze i plavoj draperiji, sa maramom na glavi i prekrštenim rukama. Pogled joj je usmeren ka neodređenoj tački, izlazeći iz okvira same slike. Anđeo je pogledom i telom usmeren ka Bogorodici.

Frančesko Solimena, "Bogorodica u žalosti sa anđelom", izvor: Wikimedia Commons

Ono što jasno vidimo na slici, a što nam njen naziv sugeriše, jeste Bogorodičin pogled. Tuga i bol koju vidimo na njenom licu ključni su za dalje razumevanje ove slike. Bogorodica koja pati (Our Lady of Sorrows) istaknuta je tema još od 12. veka, mada se smatra da je svoje začetke imala još u 11. veku pod uticajem monaha benediktinskog reda. Tema Bogorodičine patnje nije ograničena samo na Hristovo stradanje. Ona je predodređena da kroz ulogu majke bude deo važnih budućih događaja i preuzme odgovornost za neke od njih. Tako je često prikazana kako joj sedam noževa probadaju srce.

Zajedničko različitim ikonografskim rešenjima jeste osećanje bola, žaljenja i patnje. Bogorodica oseća gubitak svog sina, njegovu bol, ali i bol svih ljudi radi čijeg je spasenja morao da strada. Ona nije više samo majka čiji je jedini značaj u darivanju života Spasitelju. Bogorodica je aktivna učesnica i neraskidiva veza u posredovanju između grešnika i Boga.
Prolazeći kroz razna ovozemaljska iskušenja, Bogorodica razume i saoseća. Ljudski strahovi i bol  su joj bliski, te tako ona postaje majka svih ljudi, ona  koja teši i razume svoju decu u patnji.

„Simeon ih je blagoslovio. Tada reče Mariji, majki njegovoj: ’Ovaj je određen na propast i na uskrsnuće mnogima u Izraelu i za znak, kojemu će se protiviti. I takođe će dušu tvoju probosti mač. Tako će se otkriti misli mnogih srdaca.” (Luka 2.34-35)

Anđeo je nežno posmatra, razume je i teši. Nenametljiv i pitom, pruža podršku i saosećanje.

Njen pogled, ipak, odlazi van platna slike, doseže daljine koje sugerišu dubinu njenih osećanja. Premda ikonografsko rešenje ne podrazumeva srce probodeno mačevima, u Bogorodičinim očima vidimo patnju i bol koji nanose, u ovom slučaju, nevidljivi bodeži.

Stilski, Solimena  na ovoj slici ne odstupa od svojih karakterističnih tamnijih, zagasitih boja, kao ni od jednostavne braon pozadine. Vidimo kontraste svetlog i tamnog, karakterističnu odliku za slikarstvo baroka, kao i ekspresivan izraz lica.

Uticaj na piktoralnu estetiku ovog umetnika imali su Luka Đordano (Luca Giordano) i Pjetro da Kortona (Pietro da Cortona), a braon boju, koja je sastavni deo njegovih slika, preuzeo je od svog učitelja Đovanija Lanfranka (Giovanni Lanfranco). Uticaj na klasicističke figure, ali i na prepoznatljivi kjaroskuro koji svojim smeđim nijansama izaziva efekat treperavosti figura i predmeta, izvršili su Anibale Karači (Annibale Carracci) i Rafael (Raphael).

Frančesko Solimena je tokom života stekao zavidan ugled, te opravdanu titulu barona. Uticao je na novu generaciju slikara, kako u Italiji, tako i širom Evrope.  Umire u osamdeset devetoj godini u Napulju. Njegova dela baštine muzeji, među kojima su i neki u Americi, Francuskoj, Italiji i Srbiji.

oktobar, 2020.

Leave a Reply

Your email address will not be published.