izvor: IMDb

Za ovomesečni specijal pod nazivom Maske i zamena identiteta bar što se filma tiče, moguć je više nego širok izbor. Neki od sjajnih naslova koji se bave ovom temom su: Ukradeno lice Džona Vua, Sve o Evi iz 1950. godine sa Beti Dejvis u glavnoj ulozi, Anđeosko srce Alana Parkera, Dežurni krivci, ili Hladne duše sa fantastičnim Polom Đamatijem u glavnoj ulozi.

Ali kako se u bioskopima trenutno daje novi film Kventina Tarantina, koji je, između ostalog, film sa glumcima koji glume da su u filmu, film o glumcu i njegovom kaskaderu itd, čini se da je ova igra identiteta sasvim dovoljan povod da se pozabavimo upravo filmom Bilo jednom u Holivudu.

Dakle, nekada davno, u Los Anđeles doselio se dečak od četiri godine pod imenom Kventin Džerom Tarantino. Već sa šest godina prisustvovao je smeni jedne, kako kulturološke tako i kinematografske ere. Očigledno fasciniran svetom kakav je video iz kola svoje majke, muzikom sa radija čije se stanice nisu menjale u to vreme, niti su se smanjivale dok traju reklame, taj dečak, a danas kultni reditelj, ovoga puta snima „ljubavno pismo Los Anđelesu”.

izvor: IMDb

Ako vam se učini da je film Bilo jednom u Holivudu bajka, dobro vam se učinilo. Ne zaboravimo da je prvi deo naziva filma „Bilo jednom…”. Film je vođen iznad svega nostalgijom. Najpre nostalgijom za klasičnom erom Holivuda, za čitavom tom ideologijom, za ljudima koji su bili zaslužni za nju, kako sa platna, tako i iza kamera. Dakle, centar Tarantinove strasti u ovom filmu je popularna kultura šezdesetih, a posebno mašinerija filmske industrije 1969. godine u Los Anđelesu. Reditelj, sa nekim od najpoznatijih glumačkih imena, kroz fantaziju povezuje ovo filmsko doba sa dobom pojavljivanja hipika i nasiljem Čarlija Mensona, završavajući eksplozivnim rezultatom.

Filmsko platno obiluje znacima već sasvim čvrsto utvrđene artiljerije Kventina Tarantina i to do poslednjeg detalja. Filmovi i televizija tog vremena, arhitektura, reklamni proizvodi, popularni restorani grada, vintidž garderoba, automobili i cigarete. I neizostavnog obožavanja čvrste muške vilice i bosih ženskih stopala.

Glavne uloge u filmu su poverene Leonardu Dikapriu, koji tumači glumca Rika Daltona, i Bredu Pitu, koji igra Leonardovog kaskadera Klifa Buta. Oni zajedno igraju dugogodišnje najbolje prijatelje koji se provode i rade u Holivudu u vreme kada Čarli Menson i njegova ekipa vrebaju u pozadini. Citat iz filma koji najbolje opisuje njihovo prijateljstvo je „više nego brat, a manje nego supruga”.

Rika Daltona sustiže rok trajanja, kako nastupa nova era Holivuda, ne snalazeći se u samoj tranziciji u kojoj tipovi sa zalizanom kosom blede, a na scenu stupa hipi revolucija. Ophrvan sumnjom u samog sebe i samosažaljenjem, svakim danom se oseća sve manje upotrebljivim. Posao Klifa Buta zavisi upravo od posla Rik Daltona jer, ako nema posla za glumca, nema ga ni za kaskadera.

Ovakav film, oda vremenu i mestu, nije se mogao baviti potpunom karakterizacijom svih uloga, pa tako ni same Margo Robi u ulozi Šeron Tejt. Ali nas je Tarantino do sada sasvim navikao da njegovi filmovi, pa ni uloge u njemu, ne moraju da imaju klasičan zatvoren krug, već nekoliko različitih krugova koji se nekad prožimaju, a nekada čak i ne. Tarantino snima filmove radi zabave. Što da bi zabavio sebe, što da bi zabavio nas. Tako se mnogi od vrlo popularnih glumaca često pojavljuju bez ijedne replike ili sa par njih u njegovim filmovima. I upravo je u tome zabava. U filmu Bilo jednom u Holivudu nebrojeno zanimljivih lica i popularnih imena je prošlo kroz kadar. Al Paćino (čovek koji obavlja stvari), Kurt Rasel (svojeglavi kaskader), Majkl Medsen (glumac), Luk Peri (šepajući tv kauboj), Lena Danam i Dakota Fening (devojke Čarlija Mensona), dugogodišnja kaskaderka Uma Turman, Zoe Bel (kaskaderka), čak i kćerka Ume Turman Maja Hok. Iako manje poznate, glumica Margaret Kvoli, u ulozi seksi hipi tinejdžerke iz ekipe Čarlija Mensona, i starmala devojčica glumica koju tumači Džulija Baters, urezale su i svoje nezaboravne trenutke u filmu. Još jedna zanimljivost je da je na špici potpisan i Tim Rot sa „isečeno” u zagradi.

izvor: IMDb

Neki od gledalaca će otprilike posle dve trećine filma ipak početi da se pitaju kuda je Kventin Tarantino krenuo sa ovom pričom. Sam reditelj je izjavio da mu neka posebna priča pored toliko interesantnih uloga nije ni bila potrebna. Ali i ako osetite da film ne ide nigde, svakako vas čeka divlji, neverovatan i više nego zanimljiv obrt na samom kraju filma. Ipak, neke stvari morate imati na umu da biste mogli da doživite celokupan doživljaj.

Dakle, mala pomoć. Film se bazira na samo dva dana, ali ne uzastopna. I pratimo, između ostalog, istinit događaj koji se zbio 1969. godine. Na početku, reklo bi se, blistave karijere, više nego voljena, kako shvatamo, glumica Šeron Tejt, tadašnja supruga popularnog reditelja Romana Polanskog, trudna, dve nedelje pre porođaja, biva brutalno ubijena sa svojim prijateljima u svom domu od strane „porodice” Čarlija Mensona. Dok nam sam reditelj za svoj film poručuje: „Ovo nije realno. Ovo je fantazija. Ovo je film, i možemo ovde da uradimo šta god poželimo”, reklo bi se da je blagodet da u ludoj realnosti postoji mogućnost da stvari postavimo na svoje pravo mesto. Film.

piše: Ivana Pavićević Lazić

Leave a Reply

Your email address will not be published.