ilustracija: Jovana Radujko

Od autora svetskog bestselera Sofijin svet pre samo par meseci stigla nam je nova knjiga Baš kako treba. U podnaslovu ove Gorderove knjige stoji – Mala priča o skoro svemu. I doista jeste tako. Justejn Gorder je na svega stotinak strana uspeo da na sebi svojstven, jednostavan a pak zanimljiv način, progovori o skoro svemu što je čoveku bitno – životu, ljubavi i smrti. Naravno, Gorder ne bi bio Gorder kada se ne bi dotakao i nekih krupnih filozofskih pitanja: šta je čovek? Zašto je svemir baš ovakav i zašto je Veliki prasak bio baš onakav kakav je i bio?

Nalazimo se u „održivom” kosmosu i, pokazalo se, plodnom kosmosu. Osnovne sile prirode, kao i dug niz takozvanih fizičkih konstanti, bile su baš kako treba za nastanak atoma, zvezda i nas.

Baš kako treba, Justejn Gorder

Sam naslov romana, kako pisac objašnjava, potiče iz stare bajke o Zlatokosi. Zlatokosa jede kašu koja je baš kako treba, ni prevruća ni prehladna, spava u krevetu koji je baš kako treba, ni pretvrd ni premekan… Veza koja se naslovom uspostavlja sa bajkom o Zlatokosi proširuje se dalje na celu priču koja, kao i većina bajki koje su imale po nekoliko verzija (starije verzije su obično bile okrutnije, dok su novije bile „ulepšane”), ima svoj idiličan, ali i svoj okrutan i bolan deo.

Radnja ove knjige odvija se u svega dvadeset četiri časa, iako onim što je njom iskazano ona obuhvata mnogo duži vremenski period. Albert, muž, otac i deda, odlazi u kolibu koju porodično zovu Kuća iz bajke gde provodi celu noć pišući u dnevnik koji planira da ostavi svojoj porodici. Albert je od prijateljice Marijane saznao da boluje od bolesti koja će mu s vremenom oduzeti mogućnost da svojom voljom pokrene ijedan mišić na telu. Bolest koja će ga prvo odvesti u, kako to on doživljava, gubljenje dostojanstva, a neminovno potom i u smrt.

Kroz njegovo oproštajno pisanje saznajemo dosta o njegovoj porodici, odnosu koji ima sa ženom, ali i odnosu koji je imao prema sebi i svom životu i koliko i kako se taj odnos promenio otkako je osetio da je smrt previše blizu.

Pozajmio sam čitav jedan svet i sad treba da ga vratim, ne u podnošljivim ratama, već sve odjednom. Imao sam devojku i sad samo treba da je ostavim ovde. Tako piše u obveznici… Imao sam sina, snahu i unuku… I nekoliko bliskih prijatelja i kolega. Pa, izvolite. Evo vam sve, onakvo kakvo mi je život dao. I hvala na pozajmici! Jer, na svakom trenutku radosti ležao je mrtvački pokrov. Nikada nije bilo postojanja, već samo toka bivanja, jer ništa na svetu ne traje. 

Baš kako treba, Justejn Gorder

Kao i u većini svojih knjiga, i u ovoj priči Justejn Gorder sa nama deli svoju fascinaciju ljudskim postojanjem i pokušava da nam kaže koji je smisao istog – bliskost, porodica i ljubav.

piše: Tamara Živković

Leave a Reply

Your email address will not be published.