piše: Anja Apostolovski
Umetnost radi umetnosti svakako nije koncept koji je Benksijeva vodilja. Umetnik ulične umetnosti i murala koga predvode aktivizam, bunt i kritika smešten je u prostoru Pop-up galerije u Dečanskoj 8 i biće odraz svega što današnja domaća publika oseća. Svako njegovo delo ima dvostruku moć: da potrese i osnaži javnost u isto vreme. Zato verujem da bi susret Benksijevog dela sa Beogradom mogao da bude nezaobilazna tačka do kraja izložbe, 6. aprila.
Prvi korak na ovoj izložbi je suočavanje sa prilikom da zagrlite bombu. Kustos izložbe David Rjazancev očigledno je bio svestan da umetnik poput Benksija ne zaslužuje ništa manje efektan početak. Bum! Ovo predstavlja rekreaciju njegovog čuvenog murala Zagrljaj bombe (Bomb hugger) koji ima antiratnu poruku i predstavlja nadmoć ljubavi devojčicinog zagrljaja koji deaktivira eksplozivno oružje.
Međutim, pitanje koje opseda tokom istraživanja opaski na račun društva i sistema je napisano i na legendi blizu ulaza: „Tko je Banksy?”
„Ko je najvažniji autor ovog veka? Pažljivo, ne najbolji, virtuoznost je za arogantne, nego najvažniji” – reči su koje su Paolo Sorentino i njegovi scenaristi podarili Džadu Lou u ulozi mladog pape u istoimenoj seriji. I pored toga što je ključno objašnjenje savremene umetnosti ubačeno usputno i plavooki glumac ga izgovori za nekoliko sekundi, možemo ga tumačiti kao najkraći i najprecizniji opis Benksija i ostalih cenjenih savremenih i modernih umetnika. Nikome nije važna njihova besprekorna tehnika, koju ne moraju čak ni da poseduju, već poruka i promena koje su spremni da donesu.
Sorentino se tu ne zaustavlja, već nastavlja da me fascinira dok tumačim Benksijevu misterioznu ličnost i u dijalogu koji mladi papa vodi sa svojom sekretaricom zaduženom za njegovo predstavljanje u javnosti. On ističe Benksija kao najboljeg savremenog umetnika i bira po jednu istaknutu ličnost iz sveta muzike, te književnosti, a svi imaju jednu zajedničku stvar – kriju sopstveni identitet. Tada mladi papa odlučuje da uradi isto, jer je odluka da postane nedostupan kao rok zvezda jedini način da novi duhovni vođa male, ali moćne države Vatikan ostane dostojan i uzvišen u javnom svetu i izazove pažnju i strahopoštovanje. U ovoj genijalnoj sceni, Benksi je možda i potpuno razotkriven. Još uvek mu pouzdano ne znamo ime, godine i lice, ali mu znamo nameru. Jer ko u 21. veku, veku antiprivatnosti, želi da ostane anoniman ako ne osoba koja upravo tim načinom samoprezentacije želi da skrene pažnju na sebe?
Izložba Banksy u Beogradu ima preko sto Benksijevih umetničkih dela, predstavljenih kroz grafike, postere, muzičke omote i poznate Simpsonove. U početnom delu izložbe dat je omaž umetnicima koji su najviše uticali na njega, poput Bleka le Rata i Pikasa, ali na čelu sa Endijem Vorholom gde, pored dobro napisane paralele između ova dva umetnika, možemo videti i Benksijev portret Kejt Mos rađen po uzoru na Vorholovu Merilinku.
Benksi je poznat po društvenom angažmanu, što ostavlja ubedljivo najveći utisak tokom ove izložbe. Predstavljen je i njegov projekat Walled off Hotel opisan kao Hotel s najgorim pogledom na svetu koji gleda na ilegalnu betonsku barijeru koja deli teritoriju Izraela i Palestine, gde se vodi užasni rat.
Kritički osvrt na klasnu podelu i društvene staleže istaknut je na drugom spratu Pop-up galerije, gde su političari prikazani kao majmuni, a pripadnici nižih društvenih slojeva kao pacovi. Nekoliko puta ćete se sresti sa majmunima koji prete da će biti glavni i zavladati svetom, što, nadamo se, neće biti zastrašujuća istina, ali ima neodoljivu sličnost sa filmom Planeta majmuna iz 1968.
Nedaleko od majmuna je njegov rad Otrovna Marija (Toxic Marry) koji iskazuje Benksijev stav o religiji. Satira, cinizam i kritike su najizraženije na ovom spratu, gde se nalazi i direktna provokacija britanske kraljevske porodice autora D*Fejsa, ali i zanimljiva anegdota koju je Benksi imao sa Paris Hilton.
U samom podnožju galerije čeka vas simbolično predstavljanje njegovog najpoznatijeg dela Devojčica sa balonom i snimak sa aukcije u Londonu na kojoj je upravo ovo delo, sada pod nazivom Ljubav u kanti, uništeno nakon prodaje. Sve ovo ne bi bio završetak bez osvrta na Benksijevu saradnju sa ženskim izbeglicama u projektu Love welcomes i još jedan njegov humani gest koji ga je lansirao u stratosferu političke i društvene pažnje u kojoj boravi vrlo često i lagodno u svojoj anonimnosti.
Izazov je predstaviti uličnu umetnost u galerijskom prostoru, ali kustos Rjazancev je deset godina pripremao ovu izložbu i pozajmljivao originalna dela iz muzeja i privatnih kolekcija kako bi uspeo da ispuni ovaj zadatak. Benksi nije zaista fizički prisutan u Beogradu, ali njegova izložba, koja najviše može da nas približi njegovom delu, biće u centru ovog grada do 6. aprila. Nateraće vas da se zapitate, biće vizuelni prikaz onoga što mislite ili ne mislite i odraz svega što se plašite da kažete. Anonimnost ovog umetnika iz Bristola dozvoljava mu da govori kroz svoja dela kritički i bez stega, što nas navodi na zaključak da je hrabar onoliko koliko je tajnovit. Ulaznica košta 1350 dinara i imate vremena da razgledate izložbu svakog dana do 20 časova.
Bili mi ljubitelji savremene stvaralačke scene ili ne, možemo se složiti sa Vorholom da je dar za biznis najfascinantniji oblik umetnosti. Danas je zarađivanje od umetnosti ideal svakoga ko se njom bavi. Verujem i da se možemo složiti sa marketinškim planom fiktivnog lika mladog pape. Benksi se, pretpostavljam, slaže sa obojicom. I uz to čini paradoksalno dobru i humanu stvar – bori se protiv rata, sistema, trijumfalnog kapitalizma i konzumerizma i vešto provocira one koji vladaju, koristeći oružje kojim on vlada – umetnost.
februar, 2024.
