Jedne letnje noći, Džek Malik (Himeš Patel), neuspeli muzičar, doživljava saobraćajnu nesreću nakon koje se budi u novom svetu. Taj novi svet se od našeg razlikuje samo po tome što u njemu grupa Bitls nikada nije postojala i izgleda da se samo Džek seća njihovih pesama. Sa tim znanjem, on kreće da osvaja svet i postaje najveća rok zvezda istorije, čiji se uticaj i genijalnost već sa prvim pesmama porede sa Mocartovim.
I kroz ceo put ka tom vrhu, publika se kao bajagi pita da li će na kraju Džek shvatiti da je ljubav prema učiteljici Eli (Lili Džejms) važnija od slave. Naravno, iz trejlera se vidi da Juče ni ne pretenduje da bude nešto više sem ljupkog ljubavnog mjuzikla. Ali reditelj ipak jeste Deni Bojl (Trainspotting, 127 sati, Milioner iz blata itd.), scenarista je Ričard Kurtis (Četiri venčanja i sahrana, Noting Hill, Ratni konj itd.) koji pritom rade sa pesmama Bitlsa, tako da verujem da u određenom delu publike jesu postojala malo viša očekivanja, koja, nažalost, nisu ispunjena.
Kao što sam već napisao, ceo film se svodi na to da li će Džek odabrati otrovni pehar slave ili srećan život u ljubavi sa Eli. I mada nam je maltene od prvog kadra i te kako jasno da je ona preko ušiju zaljubljena u njega, niti jednim gestom, rečju ili pogledom ne vidimo da on gaji ni najmanji atom romantičnih osećanja prema njoj. Onda kada odjednom, posle više od pola filma izrazi želju da bude s njom…ne verujemo mu. Da li zbog glume ili scenarija, ali čini se da Džek želi biti s Eli čisto da bi film imao kakvu-takvu liniju radnje i rezoluciju kojoj stremi.
All the lonely people
where do they all belong?
S druge strane, sporedne uloge uspevaju da daju malo boje filmu. Tu je prvo šarmantni Ed Širen koji glumi fiktivnu verziju sebe koja pomaže Džeku u probijanju na svetsku scenu, da bi ubrzo bio zasenjen „njegovim talentom za pisanjem pesama”. Zatim Džoel Fraj kao smotani prijatelj Roki, koji, iz očiglednih razloga, neodoljivo podseća na Spajka iz Noting Hill-a, te kao takav nas lako i razneži i nasmeje u isto vreme. Ali možda najzanimljiviju ulogu ima Kejt Mekinson kao beskrupulozna menadžerka Debra – hladnokrvni korporativni đavo u ravni sa Mirandom Prisli, samo bez njene prefinjenosti.
Ono što film takođe čini zanimljivim jesu svi načini na koji se svet promenio samo zato što u njemu nisu postojali Bitlsi – ne postoji koka-kola, cigare, a, naravno, ni bend Oasis. Ali ne brinite, Roling Stonsi su i dalje tu.
Mada je definitivno mogao biti toliko više od ovoga, Juče je dobar i lep način da se ispune dva sata, ukoliko volite Bitlse i/ili mjuzikle.
Za kraj spomenućemo još i veterana glume Roberta Karilina, čija je uloga u filmu skrivana, tako da niste mogli videti njega niti njegovo ime ni u trejelru niti na konferencijama za štampu. Neću vam otkriti zašto je tako urađeno, ali je dovoljno reći da svojom malom rolom pri kraju filma pokazuje da vam ne treba puno da budete Bitls u duši – dovoljno je da kažete devojci koju volite da je volite, da govorite istinu kad god i što češće moguće i da se borite za ono u šta verujete, makar i ne pobedili.
piše: Igor Diletant Belopavlović
avgust, 2019.
