piše: Anja Apostolovski
U Galeriji Matice srpske na devedeset crno-belih fotografija pred nama se otvaraju ateljei velikih španskih i srpskih umetnika s kraja 19. i do sredine 20. veka. Iako su u većini slučajeva fotografi dolazili najavljeni, a umetnici ih očekivali, na svakoj fotografiji postoji doza neizvesnosti i spontanosti, jer su i oni ispred i oni iza objektiva imali svest o tome šta će biti razotkriveno nakon što se pritisne dugme foto-aparata.
Bila bi neistina kada bismo rekli da nas ne zanima kako nešto izgleda iza scene ili šta mistični umetnici rade kada ispuste četkicu iz ruke. Od akademskog slikarstva do moderne umetnosti – ova izložba pruža uvid u procese nastanka umetničkih dela i prikaze slikarskih radonica, te radove po modelu, te u samoću stvaranja. O kojoj god da je umetničkoj proceduri ili žanru reč, do njihovog stvaranja dolazi se na sličan način. Intima, radni prostor, uprljane palete i neutralni zidovi između kojih enterijer, u duhu stvaranja, postaje nevažan, bilo da je u stilu skupocenog salonca ili ofucane majstorske postorije – slika nastaje jednako tiho.
Fotografije u Galeriji Matice srpske verodostojno dočaravaju španske umetnike pored svojih radova – studente Likovne akademije u Soriji, koji prave propagandne plakate 1936. u svrhu očuvanja umetničkih dela, kao i kardinala Rajonesija kako 1921. pozira slikaru Luisu Beu.
Galerija matice srpske je vešto približila ovu izložbu posetiocima, organizujući kvalitetne prateće programe i predavanja, koristeći VR naočare za posmatranje ateljea Milana Konjovića i kreirajući par prostora za fotografisanje u oživljenom ambijentu ateljea. Navikli smo da u ovoj galeriji izložbe budu izuzetno dobro realizovane i drago mi je što nas ni ovoga puta nisu razočarali.
Najzanimljiviji deo postavke je prikaz ateljea srpskih umetnika. Kada zakoračite u poslednju prostoriju ove izložbe, suočićete se sa mrkim pogledom Đorđa Jovanovića okruženog svojim statuama, elegantnom umetničkom kontemplacijom Ivana Tabakovića zagledanog u platno, pokušajem odsutnosti i izopštenosti Milana Konjovića koji ignoriše aparat, skromnog Uroša Predića koji je pristao da ga fotograf ovekoveči aparatom pored njegovih radova, ili suptilnim poziranjem i lažnom spontanošću Paje Jovanovića.
Na jednoj neprocenljivoj fotografiji, dečak Vasa Pomorišac leži oslonjen na lakat ispred Stevana Aleksića i njegovog čuvenog autoportreta, iza kog sedi Jaša Tomić sa porodicom. Fotograf koji je zabeležio ovoliko istorijskih ličnosti i koncipirao sjajne kadrove, ostao je nepoznat, kao i autor fotografije Ružice Sokić sa ocem u ateljeu. Tragična subina srpskih fotografa koji su zabeležili trenutke života naših znamenitih umetnika jeste da njihove fotografije budu ključni deo ove izložbe, ali sa legendom na kojoj piše „nepoznati autor”. Oni su ostali zaboravljeni, za razliku od velikih slikara koje su fotografisali u njihovim ateljeima.
Nakon što vašu pažnju privuče digitlizacija umetničkog prostora gde su stvarali Milan Konjović i Đorđe Jovanović, vredi pročitati pismo Ivana Tabakovića u kome, nakon saznanja da su se njegovi roditelji pozabavili zidanjem nove kuće, izražava želju da mu u njoj naprave atelje, jer više od svega želi da slika i stvara, a ne da se bavi drugim poslovima radi preživljavanja. Čak je u pismu skicirao kako želi da mu bude postavljen prozor, radi boljeg osvetljenja.
Neznani junaci srpske fotografije, značajna nacionalna istorijska imena i pažljiivo i promišljeno odabrani prikazi ateljea španskih i srpskih umetnika u saradnji GMS i Instituta za kulturno nasleđe Španije, biće izloženi do 31. avgusta. Fotografija najbolje beleži vreme, prostor, umetnika i ono što bismo o njemu voleli da znamo. Nikad ne treba znati sve, ali nakon posete ove izložbe, znaćete sasvim dovoljno.
avgust, 2025.
