Džordžina Hjuton, "Oko Gospodnje", 1862, izvor: https://medium.com/

piše: MoonQueen

Na proleće 1871. u Novoj britanskoj galeriji u Londonu za publiku je otvorena izložba neobičnih dela nazvana Crteži duha u akvarelu. Posetiocima je predstavljeno sto pedeset i pet apstraktnih akvarela čija je autorka, slikarka Džordžina Hjuton, sama finansirala ovu smelu izložbu. Fascinirani njenim radovima na kojima su boje i geometrijski oblici činili šare nalik zaumnim ornamentima, bez ikakvih asocijacija na ovozemaljski, pojavni svet, kritičari aktuelnih novina nazivali su njenu izložbu nečim najboljim što se u tom trenutku moglo videti u Londonu. Bilo je ovo punih četrdeset godina pre nego što će se svet upoznati sa terminom apstraktna umetnost i zvanično prihvatiti vrstu slikarstva lišenu svake figuracije i asocijativnosti u radu Vasilija Kandinskog, Kazimira Maljeviča i Pita Mondrijana. Iako pohvaljena od strane novinara, 1871. godine, Džordžina Hjuton bankrotirala je nakon izložbe koja se ispostavila kao finansijski debakl. Publika u tom trenutku nije bila zainteresovana za kupovinu apstraktne umetnosti. Engleska umetnica je poranila i Evropu upoznala sa ovom vrstom slikarstva pola veka pre nego što će Evropa za nju biti spremna.

Džordžina Hjuton, "Pod zaštitničkim krilom Svevišnjeg", 1862, izvor: https://arthive.com/sl

Kao i njene muške kolege koje će početkom druge decenije 20. veka poneti titulu pionira apstraktne umetnosti, i Džordžina Hjuton apstrakciju je upoznala kroz praksu spiritualizma i spiritualističkih seansi. Rođena 1814. godine na Kanarskim ostrvima, kao jedna od mnogobrojne dece u trgovačkoj porodici, Džordžina je verovatno imala neku vrstu slikarske obuke, iako je period njenog detinjstva i mladosti do sada ostao prilično neistražen i nepoznat. Ono što se ipak zna je to da je njena sestra Zila bila slikarka, a kada je 1851. godine Zila preminula, Džordžina je izjavila kako oseća da ni ona sama više nikada neće uzeti četkicu ili olovku u ruku.

Deset godina kasnije, ispostaviće se da nije bila u pravu. Kada je 1859. pod vođstvom medijuma, mis Meri Maršal, prvi put prisustvovala seansi prizivanja duhova (čestoj praksi u doba Viktorijanske Engleske, posebno popularnoj među ženama), Džordžina je zaista poverovala u mogućnost da će na taj način nekako stupiti u kontakt sa svojom voljenom sestrom. Dve godine kasnije, 1861, kontakt je ostvaren, ali sa drugačijom vrstom duha ili više sile, takozvanim Lenijem, koji je navodno vodio njenu ruku po papiru prilikom čega su nastali prvi spiritualistički, apstraktni crteži ove umetnice. Kako se u ulozi medijuma za likovno izražavanje izuzetno dobro snašla, Džordžina je nastavila da crta i slika na seansama, u transu, verujući da na platno prenosi poruke koje joj diktiraju duhovi viših bića iz viših astralnih ravni.

Crtanje i slikanje „po diktatu” viših sila nije bilo neobično tokom spiritualističkih seansi. Okupljeni članovi su pokušavali da u stanju transa crtaju ili pišu automatski, isključujući svoj um i razum i puštajući ruku da slobodno luta po papiru, usled čega su nastajale nepovezane, teško objašnjive šare, oblici ili reči. Automatsko pisanje i crtanje kasnije će obeležiti i rad švedske umetnice Hilme af Klint, a široj publici postaće poznato kada ga dvadesetih godina 20. veka umetnici nadrealizma budu popularizovali i proglasili jednim od glavnih obeležja svog stvaralaštva.

Džordžina Hjuton, "Cvet i voće Henrija Lenija", 1861, izvor: https://medium.com/

Termin apstraktna umetnost u ovom trenutnku još uvek nije postojao u rečniku evropske istorije umetnosti. Da bi objasnila svoja dela, Džordžina ih je nazvala svetim silmbolizmom, a zahvaljujući njenim beleškama i objašnjenjima koja je dopisivala na poleđini radova, danas znamo da su određeni oblici ili boje nosili simbolična značenja, te da je čitav njen likovni jezik funkcionisao u intimnom koordinatnom sistemu lične simbolike. Za ovu umetnicu grimizna boja predstavljala je „jezero ljubavi”, narandžasta moral i hrabrost, smaragdna samokontrolu, a plava istinu. Takođe, Džordžina je tvrdila da su njeni crteži samo bleda senka „veličanstvenih nijansi govora” viših bića koji „prevazilazi jezik smrtnika”.

Interesantno je to da ova umetnica nije stvarala pod vođstvom duha svoje sestre koja je bila slikarka, već je tvrdila da je vode anđeli ili duhovi velikih majstora renesansne umetnosti, Ticijana i Koređa, sa čijim radovima njeni nisu imali nikakve sličnosti. Ostajući u domenu apstrakcije, Džordžina Hjuton stvarala je slike, crteže i akvarele tokom šeste i sedme decenije 19. veka, a od njih nije odustala ni nakon fijaska koji je izazvala prva i jedina izložba njenih radova. Odustala je samo od ideje da apstraktnu umetnost, tj. umetnost stvaranu automatski, po diktatu neobjašnjivih sila popularizuje i objasni drugima.

Nakon neuspele izložbe Džordžina je upoznala fotografa Frederika Hadsona koji je eksperimentisao sa spiritualističkom fotografijom, tvrdeći da je u stanju da objektivom uhvati prisustvo duhova na zemlji. U pitanju su ipak bile, za ono vreme vešte montaže koje su u jednom trenutku prepoznate kao prevara, što je dodatno ugrozilo ugled i fotografa i slikarke. Iz njihove saradnje nastala je Džordžinina knjiga Hronike fotografije spiritualnih bića i fenomena nevidljivih fizičkom oku iz 1882. godine.

Džordžina Hjuton, "Portret Gospoda Isusa Hrista", između 1860. i 1870, izvor: Wikimedia Commons

Od celokupnog Džordžininog stvaralaštva, koje je verovatno brojalo mnogo više od sto pedeset pet radova izloženih 1871. godine u Londonu, danas je poznato samo četrdeset i šest, i to zahvaljujući spiritualističkim društvima koja su na vreme iskazala interesovanje za čuvanje ovakve vrste umetnosti. Rad Džordžine Hjuton zaboravljen je nakon njene smrti 1884. godine i pod velom zaborava čekao je da ponovo bude prepoznat u savremenom dobu. Nekolicina njenih radova izložena je 2013, 2015. i 2016. godine na izložbama širom sveta organizovanim u čast začetaka apstraktne i/ili spiritualističke umetnosti, ali stvaralaštvo ove slikarke tek čeka da bude prepoznato, otkriveno i priznato kao jedan od osnova zapadnoevropske ideje apstraktnog slikarstva.    

april, 2022.

Leave a Reply

Your email address will not be published.