piše: Pavle R. Srdić
Moj stariji brat je imao jednu audio-kasetu sa snimljenim hitovima Boba Marlija, koju sam ja preslušavao negde u šestom razredu osnovne škole i tako se uopšte upoznao sa rege muzikom. Ti karipski ritmovi, lagani, opušteni, bili su suprotnost onome što sam u tom trenutku slušao – a to je bio uglavnom rokenrol. Na toj kaseti našla se i pesma o kojoj govori ovaj tekst.
Buffalo Soldier ili u prevodu „Bizonski vojnik” ili „Vojnik bizon” jeste pesma jamajčanske rege grupe Bob Marley and The Wailers koja je objavljena 1983. godine, na albumu Confrontation. Album je objavljen dve godine nakon Marlijeve smrti, a pesma je inicijalno snimljena 1978. godine. Govori o Afroamerikancima u američkoj vojsci. Afroamerikanci su bili konskribovani u jedinice američke vojske i ranije, ali su ratovi protiv Indijanaca, nešto nakon Američkog građanskog rata i pobede severnih američkih država, stvorili prostor da se, po prvi put u američkoj istoriji, oforme vojne jedinice sastavljene isključivo od Afroamerikanaca. Američki Kongres je svojim aktom oformio ove jedinice, čiji su pripadnici nazivani buffalo soldiers. Sam izraz buffalo soldier ima rasno nekorektan smisao, jer su kovrdžave crne kose i boja kože Afroamerikanaca poređene sa kovrdžavim krznom i kožom američkih bizona. Nekorektnost ovog naziva je ublažavana od strane vojnih istoričara, koji ovaj naziv pripisuju neprijatelju – američkim Indijancima, koji su, navodno, skovali ovaj termin. Da im poverujemo. Takođe, još jedan razlog za ovaj naziv, mada manje verovatan, stoji u činjenici da su se ovi vojnici po hladnijem vremenu ogrtali kožom bizona.
Inicijalno, jedinicama u kojim su služili ovi vojnici bile su: deveti i deseti konjički puk i dvadeset četvrti, dvadeset peti i dvadeset osmi pešadijski puk. Ove jedinice, kao posebno izdvojene i, samim tim, diskriminisane, postojale su sve do Korejskog rata, tj. sredine 20. veka, kada su rasformirane i integrisane u druge jedinice američke vojske. Ono za šta Marli vezuje vremenski i prostorno svoju pesmu jeste samo učešće ovih vojnika u Američkim indijanskim ratovima u periodu od 1866. do devedesetih godina 19. veka. Ovi vojnici su bili slati u najteže sukobe, ali su sa druge strane vršili i razne zadatke na kojima je bilo veoma lako poginuti, poput pratnje pošte, trezora, konvoja sa hranom i oružjem, čuvanja novonastalih naseobina, u kojima je, gle čuda, stanovništvo često bilo neprijateljski nastrojeno prema njima, kao i postavljanja telegrafskih stubova. Ostaje zabeleženo da su radili i kao čuvari nacionalnih parkova, što je i danas teško, a kamoli u vreme kada nije bilo sredstava komunikacije, prevoza i oružja kakva postoje danas. Na sve to, rasna diskriminacija, jer ni vojsku, a još manje lopove, lovokradice i švercere nije zanimao još jedan prekraćen crni život. U mirnodopskim uslovima je takođe bilo teško. Lokalno stanovništvo i beli vojnici iz drugih rodova američke vojske sa prezirom su gledali na svoje tamnopute saborce, pa ni incidenti nisu bili retkost. Važno je istaći da, i pored značajnog procenta učešća ovih vojnika u sastavu američke vojske – čak jedna petina konjanika i dvanaest procenata pešadinaca bili su Afroamerikanci – za dvadeset pet godina ratovanja protiv Indijanaca, tek svaki dvadeset peti odlikovan Medaljom časti bio je Afroamerikanac, što je, složićete se, velika disproporcija. Takođe, s vremenom su visoki oficiri bele rase uvideli da se radi o hrabrim i odvažnim vojnicima, te da bi usled toga morali biti odlikovani za svoja dela u ratu. Da bi to izbegli – samim tim produbljujući rasni jaz – viši oficiri su odlučivali da ove jedinice ne šalju u određene bitke i ratove. Da bi druge, belačke jedinice pokupile kajmak pobede.
No, u priči o „vojnicima bizonima” ima i nekih pozitivnih strana i odvažnih primera solidarnosti i ljudskosti. Naime, kako smo pomenuli da su ovi vojnici činili dva puka konjice, iz tih jedinica izašlo je dosta iskusnih, prekaljenih jahača, koji su svoj čin sticali iz početnog statusa običnog vojnika i kao takvi, a s obzirom na činjenicu da, zbog svoje rasne pripadnosti, moraju biti obazrivi prilikom obuke. Obuke? Da, na prestižnoj vojnoj akademiji West Point konjičku obuku su, u jednom delu istorije, držali isključivo Afroamerikanci, „vojnici bizoni”, jer su jednostavno bili najbolji. Ličnost, koja je svoj ugled stavila na kocku u jednom trenutku svoje karijere, a zbog svog odnosa prema ovim vojnicima, bio je niko drugi do budući general Vojske SAD, Džon Peršing. Peršing je svoju karijeru počeo u desetom konjičkom puku, sastavljenom od Afroamerikanaca, kao poručnik. Svakog svog vojnika je uvažavao, ophodio se sa poštovanjem, čuvajući njegovo dostojanstvo, kao i dostojanstvo čitave jedinice. Sa tom praksom je nastavio i prelaskom na West Point, gde je dobio posao instruktora. Saznavši za to, diskriminatorski američki mediji su Peršinga prozvali Nigger Jack (Džek Crnčuga ili Crnački žandar, u zavisnosti od konteksta), da bi posle nadimak ublažili u Black Jack (Crni Džek ili Crnački žandar, opet u zavisnosti od konteksta).
Dolazimo najzad i do Marlija. Kako je bio poznat kao veliki borac za prava Afroamerikanaca i Afrikanaca uopšte, i kao neumorni ratnik protiv zaborava koji bi obavio sve nepravde učinjene crnim ljudima u istoriji, Bob Marli je kroz ovu pesmu opevao tipičan primer eksploatacije Afroamerikanaca u istoriji. Naime, crni čovek je doveden iz Afrike, ili, kako kaže u pesmi, ukraden od Afrike, da bi bio doveden u Ameriku kao rob, boreći se za svoje mesto pod suncem. Svakako jeste istorijski paradoks da dojučerašnjeg roba, koji je još uvek veoma diskriminisan u američkom društvu, dojučerašnji gospodar belac tera da ide u rat protiv domoroca. Marli je isticao da je to za crnog čoveka svetogrđe, jer je on otet iz njegove postojbine, Afrike, da bi nekome drugom otimao postojbinu – ono što je Amerika njenom autohtonom narodu, poznatijem pod netačnim nazivom „Indijanci”. Dakle, neko je doveden sa jednog kontinenta da njime gospodari neko sa drugog kontinenta dok se bori na trećem kontinentu protiv njegovog najstarijeg „stanara”. To su poruke ove pesme. Takođe, Marli nije davao samo pežorativan smisao izrazu Buffalo soldier. On je govorio da su to vojnici poput bizona, ne zbog svog izgleda, već zbog junačnosti, hrabrosti, agresivnosti, te da su hrabro i savesno ratovali, iako je cilj njihove borbe bio za njih irelevantan, jer je neko treći profitirao od svega toga.
Pesma je, zbog ne toliko rasprostranjene globalne popularnosti žanra, popularnost dobijala postepeno, ali u momentu izdavanja dospela je na broj tri top-lista na Novom Zelandu i broj četiri u Velikoj Britaniji. Kao deo albuma, prodata je u više od petsto hiljada primeraka samo u SAD, što je bilo dovoljno za zlatni tiraž.
O hrabrosti ovih vojnika treba pevati, jer, iako su bili veliki junaci, bili su i velike žrtve.
jun, 2020.
