piše: Đorđe Petrović
Od 20. juna 2018. godine, pod reflektorima velike scene Ljuba Tadić Jugoslovenskog dramskog pozorišta, publika i glumci lude zajedno. Nakon gotovo punih osam godina, postava predstave značajno se promenila, ali je sala i dalje bila puna gledalaca žednih otrežnjenja koje su priredili reditelj Bobo Jelčić i dramaturškinja Nataša Govedarica.
Zadatak ovog kreativnog dua nije bio nimalo jednostavan. Predstava Zašto je poludeo gospodin R? pozorišna je adaptacija ne toliko poznatog filma Warum läuft Herr R. Amok? Rajnera Vernera Fasbindera i Mihaela Fanglera. Iako Fangler tvrdi da Fasbinder nije učestvovao ni u pisanju ni u režiji filma, ostvarenje se češće pripisuje Fasbinderu, a i sam Jelčić se u intervjuima na njega poziva.
Gorepomenuti naslov originala gotovo da ukazuje na to šta se može desiti u predstavi. Termin amok odnosi se na osobu koja, ponašajući se iracionalno, izaziva haos. U malajskoj mitologiji, odakle je termin i pozajmljen, to je nehotično ponašanje uzrokovano zlim duhom tigra, koji bi osobu primoravao da se ponaša nasilno a da toga nije ni svesna. U psihoanalitičkom rečniku takođe opisuje ubilačko i naknadno samoubilačko ponašanje mentalno nestabilnih osoba. Amok nije našao svoje mesto u naslovu predstave, jer, kako Jelčić navodi, ni mnogi njegovi prijatelji ne znaju značenje termina. Reditelj navodi da nije zadovoljan naslovom predstave.
Da se vratimo na Fasbindera, njegov senzibilitet i kontekst nastajanja ovog filma. Fasbinder je rođen 1945. godine, na samom kraju Drugog svetskog rata, te odrasta u posleratnoj Zapadnoj Nemačkoj. Dolazak Vilija Branta na vlast označava tendenciju za demokratizaciju društva i ekonomsko uspinjanje. Progres, pre svega ekonomski, u biti je svega onoga što narod u tadašnjim i tamošnjim medijima konzumira. Istovremeno se pokreće i ozbiljna unutardruštvena polemika o političkoj odgovornosti i ratnim zločinima, a na scenu stupaju i ekstremni levičari i aktivisti. Upravo je ovo pozicija iz koje Fasbinder istupa kao jedan od pionira novog nemačkog filma. Pozicija koja se čini vrlo poznatom i aktuelnom.
U takvoj atmosferi, ono što možemo smatrati nukleusom svakog društva, dakle, porodica, nosi veliti teret. Nakon podizanja zida na proscenijumu vidimo vrlo svedeni socijalistički nameštaj koji deluje ofucano. Dve raznobojne fotelje, mali drveni sto, i dvosed na kojem sedi jedan par (Boris Isaković i Nataša Tapušković) i njihov sin (Bogdan Lovrić). Zid se penje vrlo sporo, njih troje su nepomični i nemi, a atmosfera u pozorištu postaje sve neprijatnija, kako njima, na sceni, tako i publici. Reflektori u sali se nisu ugasili, pa glumci i publika ostaju u konstantnoj interakciji. Od trenutka probijanja ove, pomalo zastrašujuće atmosfere, osetno je da neprijatnosti ne manjka. Naslon dvoseda odlomio se pod pritiskom ruke Gospodina R i tup zvuk udarca o daske označio je početak raspada.
Od samog početka koncepcijska ideja o načinu izvođenja predstava vrlo je jasna, a ona ne odudara ni u domenu dijaloga, koji su beživotni, glumački neizražajni, hladni i distancirani. Gospodin i Gospođa R ne sede jedno pored drugog, čak im se ni pogledi ne susreću. Otuđenje se može posmatrati kao lajtmotiv predstave. Kako nadalje saznajemo, Gospodin R je u potpunosti otuđen od realnosti. On je posmatrač događaja i ljudi koji ga okružuju, ne učestvuje u zbivanjima i odnosima sa drugima, samo je tu, postoji i tumači svet dok je potpuno odsečen od svega. Njihovim stanom defiluju porodica, prijatelji i kolege, dolazi njegov šef (Voja Brajović), a Gospodin R prisutan je samo telesno, dok njegov duh i um ne umeju na očekivani način da interpretiraju događaje. Kako i sam naslov postavlja pitanje, Zašto je poludeo Gospodin R?
Njegovi roditelji (Vesna Čipčić i Irfan Mensur) nisu skloni njegovom odabiru partnerke i pritiskaju ga da živi kako oni hoće. Gospođa R ne posvećuje mu dovoljno pažnje i ne želi da ga sasluša. Njegov sin Amadeus nesnađen je u školi i ne želi da uči matematiku. Kolege na poslu (Bojan Dimitrijević i Lazar Đukić) međusobno pričaju viceve i ne uključuju ga u razgovor. Suprugine prijateljice (Jelena Stupljanin i Dubravka Kovjanić) sušte su suprotnosti u odnosu na našeg protagonistu, one su pomodarke u novom društvenom kontekstu koji se rađa. Svi oni konstantno ga zapitkuju: kada će unapređenje? Ono što sa time može koincidirati je televizijski program koji Gospodin R želi da gleda, ali mu niko ne dozvoljava, a uvek je u pitanju političko obraćanje o porastu BDP-a, povećanju plata, Srbiji kao „ekonomskom tigru”.
Kako u takvom ambijentu ostati priseban veština je mnogih. S druge strane, mnogi se u tome ne mogu snaći i traže načine da pobegnu. A poneki, nažalost, u svemu tome izgube glavu. Boris Isaković maestralno je prikazao kako čovek degradira pod pritiscima koji na njega stvara okolina, ali i koje stvara samom sebi. On igra, pleše, peva, ludi, plače, nervira se, sve skupa zastrašujuće uverljivo. Njegova izvedba očarava, zasmejava, provocira, rastužuje i tera na promišljanje. Ostatak glumačke postave takođe je na visini zadatka. Scenografija Aleksandra Denića je, poput međuljudskih odnosa, sterilna, a takav ambijent dodatno govori o samoj tematici predstave.
Reditelj Bobo Jelčić stvorio je interaktivnu predstavu o psihičkom padu malog čoveka preplavljenog brigama, strepnjama i nesigurnošću, zagađenog spoljnim uticajima i političkim nemirima svoga doba, ostavljenog samom sebi. Predstava Zašto je poludeo Gospodin R? poziva publiku da aktivno učestvuje i saznaje prave razloge njegovog ludila. Iako je prošlo skoro 60 godina od filma, politička i društvena klima današnje Srbije vrlo su slični Zapadnoj Nemačkoj toga doba. Zato je otrežnjujuće da zajedno sa glumcima, u jednoj nesvakidašnjoj pozorišnoj igri, razmotavamo klupko mogućih okidača mentalnog degradiranja pojedinca. A možda i kolektivnog stanja rastrojstva i otuđenosti.
april, 2026.
