Kao što i sam naslov kaže, knjiga će vas provesti kroz jedan tipičan i ni po čemu istorijski značajan dan rimskog stanovništva početkom drugog veka naše ere. Svaka od dvadeset i četiri predstavljene ličnosti provešće vas kroz jedan sat rimskog dana, prilikom čega će vam konačno i računanje vremena u starom Rimu postati jasnije, sve dok ne stignete do priče časovničara – tada ćete shvatiti da ni starim Rimljanima ono nije uvek bilo najjasnije. No, to vas neće sprečiti da uživate u knjizi koja na zabavan i duhovit način pruža veliki broj informacija o životu najrazličitijih slojeva društva tog ogromnog carstva na vrhuncu njegove moći.

Knjiga obiluje zanimljivostima – manje ili više poznatim činjenicama koje nam saopštavaju pripadnici različtih slojeva, klasi, zanimanja i uzrasta. O nekima od njih, poput senatora, gladijatora ili robova, već ste dosta toga mogli da saznate iz drugih romana, filmova ili serija koje su se interesovale za život stanovništva antičkog Rima. Ipak, o nekima ćete možda čitati prvi put jer knjiga pruža uvid u privatne živote onih slojeva o kojima možda nikada nismo ni razmišljali. Devojka raskida sa momkom, majka neguje bolesno dete, klesar restauriše spomenike, Izidina sveštenica priprema večeru za jevrejske zvaničnike, samo su neki od do sada manje interpretiranih, a opet tako svakidašnjih trenutaka u životima starih Rimljana. Ne može se izbeći ni utisak da su svi ovi ljudi, ma koliko se drugačije hranili ili odevali od nas, bez obzira u koje su bogove verovali i kojim su se carevima pokoravali, u intimi svojih sopstvenih života bili neverovatno slični nama.

Saznajte šta je jednom Rimljaninu značila razmera 1:5:28, uzdužna bora na ušnoj resici, pogled na senku obeliska postavljenog ispred Avgustovog mauzoleja… Od čega su muževi bivših Vestalki umirali, u proseku, dve godine nakon venčanja? Kako hleb naraste ako niko ne zna šta je kvasac, na kakvu se buku iz komšiluka žalio Seneka i koje je poreklo reči „parazit”?

Knjiga, iako fikcija, napisana je uz dobro poznavanje istorijskih izvora koji se na više mesta i navode u originalu i pokazuju nam da je pisac, koristeći poeziju, besede, dokumente i pravna akta koja danas predstavljaju blago muzeja sveta, iskoristio deliće zapisane prošlosti i oživeo ih svojom maštom. Nekolicini likova on daje imena običnih stanovnika koja su igrom slučaja i sudbine ostala sačuvana na spomenicima i u spisima, i o kojima danas ne znamo skoro ništa, osim da su bili stanovnici Rima. Ipak, uz pomoć poznavanja istorije i svoje mašte, pisac im dodeljuje živote koje su možda vodili, možda i ne, ali je svakako lako zamisliti da su barem jednom proživeli sat sličan onome koji im dodeljuje knjiga. Ne toliko važno, ali opet zanimljivo je i to da se na kraju ispostavlja da je većina ovih, slučajnim izborom, okupljenih junaka na neki način međusobno i povezana.

Čak i ako o Rimu znate puno, sigurna sam da će vas neke informacije koje knjiga nudi iznenaditi. Na primer, da li ste znali da su gladijatori prodavali svoj znoj nakon borbe jer se smatralo da je on dragocen dodatak sredstvima za negu lepote? Trgovci začinima putovali su još tada mnogo dalje od granica poznatog sveta i bili svesni da na istoku postoje zemlje dalje od Sri Lanke, na severu plemena udaljenija od Brita i na jugu države južnije od izvora Nila. Odeća se prala u mokraći, a pralje su plaćale ćupove postavljene svuda po gradu koji su se koristili kao javni toaleti (što bi, otprilike, značilo da ste dobijali novac za vršenje nužde, umesto da vi plaćate tu uslugu kao danas). Učitelji su sami morali da nabave sebi razred, i to svakog dana, što je ovaj posao činilo užasno napornim freelance zanimanjem, a jedine žene koje su smele da nose togu bile su prostitutke.

Kada završite sa čitanjem knjige, vratite se na uvodno poglavlje u kojem autor govori da stari Rim nisu činile njegove granice, vojske, plodne ravnice ili politički sistem, već upravo ljudi, stanovnici najrazličitijih slojeva. Ono što se meni lično najviše dopalo je verovanje Rimljana da, koliko god da vam je u životu dobro ili loše, uvek može bolje. Sasvim suprotno onome što se uglavnom danas govori kada neko pokušava da se uteši, Rimljani su verovali da se u životu uvek može i treba težiti boljem, ma kog statusa da ste i ma iz kakve porodice da dolazite. Rob je sanjao o slobodi, slobodan čovek o imetku, imućan o plemstvu. Svako je imao nešto čemu teži, a sve čemu se težilo bilo je moguće dostići. Stalno napredovanje učinilo je Rimljane dinamičnim, a ne depresivnim, kako primećuje autor, a nakon čitanja knjige sigurno ćete se složiti sa njim.

Na kraju i na početku, iznad svega, stari Rim je bio stav.

piše: MoonQueen

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.