ilustracija: Daša Spasojević

Dakle, nastavljamo gde smo stali. Redosled je i dalje nebitan, a lista mnogo kraća nego što bismo to želeli.

  1. Šta je svest?

Verovatno najuzbudljiviji primer predstavlja napredak na polju artificijelne inteligencije. Volimo da mislimo da je svest nešto što samo mi možemo imati, bez obzira na to koliko je neki robot sofisticiran. Većina nas drži takvo uverenje i za većinu nas to predstavlja dobru staru predrasudu.

  1. Problem tramvaja (eng. trolley problem)

Često se umesto tramvaja spominju vagoni, kolica, kola itd, ali je to, naravno, suštinski nebitno. Radi se o klasičnom filozofskom problemu i misaonom eksperimentu koji je prvi put jasno formulisan sredinom, a po nekim ređim procenama i samim početkom, dvadesetog veka. Njene varijante su mnogobrojne i beskrajno zanimljive, a u njenom izvornom obliku se radi o prisilnom izboru između preusmeravanja nekog šinskog vozila na stranu gde bi jedan čovek time neizbežno poginuo, ili na drugu, gde bi se to desilo petorici ljudi. Šta se dešava kada, umesto da pokrenemo polugu, i time ubijemo onog jednog (kao što bi većina nas uradila), moramo tog jednog da gurnemo, da bi spasili onih pet? Barem dve stvari daju značaj ovom problemu – prva je ta što eksperimenti bazirani na ovom problemu iznova i iznova demonstriraju kako većina nas teži etičkoj školi konsekvencijalizma (uprošćeno, da nam je bitnije da nastupe dobre posledice) naspram deontološke škole, gde ponašanje može biti nemoralno čak i kada bi dovelo do inače poželjnih okolnosti. Druga je u tome što varijacijama ovog problema dolazimo do upadljivih nedoslednosti u načinu na koji o njima razmišljamo.

Aktuelnost ovog pitanja je očigledna – postoji jasna tendencija u automobilskoj industriji ka sve većoj autonomiji vozila; logično, imajući u vidu da je za većinu automobilskih nesreća odgovoran takozvani ljudski faktor. S obzirom na to da već imamo za te situacije programirane automobile, to znači da neki ljudi već nude (i koriste u praksi) rešenja za problem koji samim filozofima još uvek ostaje nezadovoljavajuće odgovoren. Možda bi tako nešto trebalo da nas interesuje?

  1. Kako da razlikujemo dobro od zla?

Skoro da je autora sramota da spomene ovako drevno pitanje. Skoro. Jer svi donosimo odluke koje utiču na druge. Svakog trenutka svakog božijeg dana, mi se ponašamo na određen način, time utičući na druge ljude. Menjajući im efektivno živote. A opet, koliko nas ozbiljno razmišlja o tome šta je ispravno ponašanje i kako ga sprovesti u delo? Da li postoji uopšte takva stvar –ispravno ponašanje? Ali zato nećemo oka slopiti kada nama neko učini nešto nažao. Možda ti se to ne bi desilo da je onaj drugi upravo malo tako razmišljao, i možda (samo možda!) ti ne bi učinio sutra nekom nešto nažao da si i ti malo o tome razmišljao. Ako to svi malo više radimo, svi dobijamo.

  1. Šta su osobe (šta nas čini nama samima)?

Teorije personalnog identiteta su tu odvajkada, međutim tehnološka dostignuća omogućavaju nekad nezamislivo menjanje fundamentalnih aspekata ličnosti i otvaraju mnoga pitanja. Menjanje nečijih sećanja i emocija, poboljšavanje kognitivnih sposobnosti, kloniranje i dizajniranje beba predstavljaju realnost koja nas tera da preispitamo ono što znamo o tome šta nas čini ljudima.

  1. Kako da vodim svoj život?

Dame i gospodo, majka svih pitanja, pitanje na koje svi tražimo odgovor, hteli to sebi da priznamo ili ne, pitanje čiji značaj ne treba dodatno objašnjavati. Jedino postoji mali problem, kako na njega odgovoriti?                                                                                                           

   piše: Logoreik

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.