ilustracija: Lea Levi

Sa, naravno, barem nekim razlozima zašto je to tako. Ponuđena lista ne sledi bilo kakav indikativan redosled niti je iscrpna. Autor je, naravno, mišljenja da postoji mnogo više pitanja koja zaslužuju vašu pažnju, ali se od nekih mora početi. Počnimo sa prvih pet. Glavni kriterijumi za odabir pitanja su aktuelnost, relevantnost i ta objektivna kategorija, zanimljivost.

  1. Da li ima boga/bogova?

I dalje živimo u vrlo religioznom svetu i, mada nije nužno verovati u božanske entitete da bi se bio religiozan, to je najčešće slučaj. Prema Pjuovom (eng. Pew Research Center) istraživanju iz 2017, poslednjeg u nizu anketa koje se bave trendovima religioznosti na globalnom nivou, stopa religioznosti je i dalje u rastu. Iako se udeo takozvanih „nanova” (eng. nones od non-religious, koje čine ateisti, agnostici, ireligiozni i ostale šejtanske snage) povećava, sa nešto više od respektabilnih milijardu članova, broj hrišćana, a pogotovu muslimana, raste bržim tempom. Ako vam ova sama činjenica nije dovoljna, onda se prisetite moći kojom su se religiozne institucije služile, i kojom se i dan-danas služe. Mada bi verovatno najzanimljivije bilo navesti istraživanja o psihološkim efektima (i) religioznosti na ljude, čime ćemo se sigurno baviti u nekom narednom broju.

  1. Šta je istina?

Ovo bi trebalo da je samoočigledno, međutim, možda je to greška. Istina je užasno zgodna stvar. Ako hoću da popijem čašu piva, onda bi valjalo da znam gde se pivo nalazi. Tražiti pivo tamo gde ono nije, nema ni približno ukusne posledice. Primera je mnogo i ne moraju uopšte biti banalni. Mnogo je stvari koje radimo zato što u nešto svesno verujemo, a stvari u koje verujemo su stvari za koje mislimo da su istinite. Dodajmo tome da ne živimo izolovani od drugih, i postaje očigledno zašto bismo od više bavljenja istinom verovatno svi profitirali. Iako, priznajemo, nisu sve istine vredne poznavanja.

  1. Kako treba da se ophodimo prema životinjama?

Često koristimo životinje na načine koji bi nam bili nezamislivi da se radi o ljudima. Mnogi se tako ponašaju iz dobre stare predrasude da smo mi nekako bolja i viša vrsta te da nam se može više. To može biti klopa, šminka, odeća. Životinje koje za to plaćaju životom broje milijarde. Možda je to opravdano a možda i nije. Ono što je zastrašujuće je sledeće – ako se ispostavi da nije, značilo bi da smo svojim načinom života učestvovali i doprineli najvećem masovnom ubijanju za koje znamo od kad je sveta i veka. Nekima bi ovo bila dovoljna motivacija da o ovome razmisle.

  1. Da li imamo slobodnu volju?

Volimo da mislimo da upravljamo nama samima, zaista volimo. Lepo je misliti da si kapetan sopstvenog broda. (Osim, naravno, kada brod tone, onda je uvek kapetan neko drugi). Međutim, moguće je da je u pitanju samo ubedljiv privid. Mnogi su mišljenja da, ako nemamo slobodnu volju, onda nema mnogo smisla pričati o kazni, zasluzi, odlučivanju generalno, ljubavi i mnogim drugim bitnim stvarima. Njih koji tako misle bi definitivno trebalo da zanimaju istraživanja o tome, a kojih je sve više. Međutim, potencijalna spoznaja da je zapravo nemamo ne mora nužno ostaviti značajan trag. Sve ostaje kako je bilo, zar ne? Dolazimo do zanimljivog dela – neka istraživanja pokazuju kako postoji pozitivna korelacija između mišljenja da se ne poseduje slobodna volja i nemoralnog ponašanja. To je prilično interesantno! Šta ako se ispostavi da je sve to iluzija, ali jedna koju moramo zadržati zarad mira, ili čak opstanka? A šta ćemo sa zanimljivim istraživanjima koja sugerišu kako jedna sitnica, poput dobijanja slatkiša u toku dana, može da vas učini mnogo spremnijim da kasnije pomognete osobi u nevolji, nego npr. studiranje hrišćanske teologije. Neko bi pomislio da bi dugoročno i intenzivno učenje Hristovog života i dela imalo veliki izgled da nas učini dobrim samarićanima, ali avaj, moć slatkiša se ne sme potceniti!

  1. Da li postoje „bele laži”?

Odnosno, da li postoje situacije u kojoj je opravdano lagati? Aktuelnost ovog pitanja je neprikosnovena. Svi smo lagali barem jednom. I nastavićemo da lažemo. Međutim, da li imamo dobar razlog za to? Da li je tako nešto uopšte moguće?

… i mnoga druga pitanja. Ali o tom-potom.

                                                                                                            piše: Logoreik

Leave a Reply

Your email address will not be published.