Poslije zabave, Stevo Grabovac

piše: Aleksandra Vujić „I onda počinje oluja govana.” Roberto Bolanjo Ovom rečenicom počinje roman Poslije zabave Steva Grabovca, ovogodišnjeg dobitnika sedamdesete NIN-ove nagrade. Roman je i tematski i kompoziciono kompleksan. Govori o ocu, prijateljstvu, porodici, nasleđu, a opet, konačno, govori o zlu, nepravdi i zločinu koji se dešava za vreme rata, ali nije ratni zločin.…

Flora, Evelin de Morgan

piše: MoonQueen Početak aprila je pravo vreme da se prigodnom ilustracijom proslavi ulazak u mnogima omiljeno godišnje doba – proleće. Iako je verovatno najpoznatija slika koja u nazivu sadrži ime ovog godišnjeg doba nastala krajem 15. veka u Firenci, mi ćemo se ovog proleća pozabaviti njenom poznijom naslednicom naslikanom u istom gradu punih četiri stotine…

Kresnik

piše: Aleksandra Vujić Kresnik je slovenačka mitološka ličnost koja se može sagledati kroz dva ključna aspekta – kao bog sunca i toplote i kao hrabar heroj zaštitnik.  U  slovenskoj mitologiji, Kresnik je personifikacija sunca, božanstvo koje rasteruje tamu i donosi toplotu u hladnim danima. Predstavlja zaštitnika ljudi, stoke i plodne zemlje. S obzirom na to…

Svetionici u Pančevu – Dunav se uliva u Tamiš

piše: Nevena Stajković Priča o jedinstvenom paru pančevačkih svetionika datira još u 18. i 19. vek. To je bilo doba industrijalizacije, a Pančevo, grad na samoj granici između Austrougarske i Turske, bilo je važan centar trgovine i proizvodnje. Najrazvijenija bila je rečna trgovina. Dunavom i Tamišem prevozili su se svila, so, drvna građa i cigla,…

Rekvijem za ljubav – Prikaz stripa The Crow

piše: Ivan Veljković U prošlom broju… „Pa, ponoviću da je strip izašao 1995. godine. To je bezmalo godinu dana nakon što je indie strip Vrana dobio svoju izvanrednu filmsku adaptaciju sa pokojnim Brendonom Lijem u glavnoj ulozi, a čak godinu dana pre nego što će Supermen: animirana serija iz ispraksovanih ruku Brusa Tima i Pola…

Ikigai – japanski koncept životne svrhe

piše: Teodora Rebić Ceo svet traga za tajnom dugovečnosti. Svi bi želeli da žive dug i srećan život. Vekovima je upravo to naše centralno pitanje: šta je poenta života i kako da je pronađem? Zapadna civilizacija polako je postala sasvim fokusirana na načine za unapređivanje sopstvenog života. Knjige iz oblasti psihologije samopomoći sve su popularnije.…

KUŠ! #99

Zaplovite sa nama čamcem u topli april i odvešćemo vas do predivna dva svetionika na ušću Tamiša u Dunav. Društvo će vam praviti Kresnik, glavni junak još jedne priče o bogovima i herojima. Tu su i Ahilej i Odisej, učesnici Trojanskog rata, čijoj arete ćete moći da se divite u rubrici Čitam i skitam. Ostanete…

Luiza

piše: Tijana Jovanović Luizijana muzej moderne umetnosti nalazi se na 35km udaljenosti od Kopenhagena i najposećeniji je muzej u Danskoj. Sadrži veliku kolekciju modernih i savremenih umetnina koje datiraju još od Drugog svetskog rata. U muzeju se mogu naći primeri moderne umetnosti Endija Vorhola (en. Andy Warholl), Pabla Pikasa (sp. Pablo Picasso), Roja Lihtenštajna (en.…

Forenzika u 19. Vijeku

piše: Iva Vukotić Pretpostavljam da je većina vas gledala CSI ili Bones, serije u kojima uvijek imate tog jednog lika u bijelom mantilu sa izdržljivim stomakom. Jer realno, šta je Horejšio bez Aleksa Vuda? U današnje vrijeme, forenzika je toliko napredovala da je i rješavanje zločina postalo efikasnije i brže. Međutim, jeste li se ikad…

Marko Šelić Marčelo: „Dobro nikada nije, nikada neće, i nikada ne sme biti produkt samo jednog heroja.”

Intervju vodila: Jelena Ognjenović Jedna od najčešće citiranih referenci posvećenih Marku Šeliću Marčelu jeste ona koja kaže da je „pisac kojem se dogodila muzika”. Mi ćemo malo modifikovati tu opštepriznatu definiciju, pa ćemo kazati da je on vizionar koji se dogodio umetnostima. Iako njegova diploma svedoči da je po zanimanju profesor srpskog jezika i književnosti,…

Ma Bejker

piše: Pavle R. Srdić Ravno sedam godina je prošlo od mog prvog teksta za ovu rubriku, tako da – neka nam je sa srećom. Ovog puta, jedan disko-hit, koji svoje utemeljenje, doduše ne tako verodostojno, ima u istinitoj ličnosti. Ta ličnost možda nije poznata u opštoj istoriji, ali u istoriji jedne ljudske aktivnosti jeste i…

JA SAM ČOVEK! – Prikaz stripa Superman: At Earth’s End

piše: Ivan Veljković U prošlom broju… „I ne, ovo nije nivo nasilja i sirovosti kakve biste, recimo, našli u američkom stripu tokom devedesetih, kada su čak i junaci poput Supermena i Kapetana Amerike imali očajnu anatomiju sa enormnim muževnim sisama, bicepsima odvaljenim od brega i sa oružjem koje je toliko kompleksno da baca NRA u…