KUŠ! #81

Dragi ljubitelji KUŠ!-a, verni ili novi čitaoci, pred vama je poslednji broj u kojem vam se obraćam sa njegove treće strane, tj. sa pozicije urednice. Iskoristiću zato ovu priliku da vam se svima zahvalim na pažnji, vremenu i poverenju koje ste nam ukazali tokom proteklih šest godina, uz obećanje da će u budućem periodu, ukoliko…

Prema Ideji

piše: Ana Samardžić Rubrika Detalj za kraj svaki put donosi neko drugo umetničko delo, tako da se ime autora i naziv dela ne pominju nigde u tekstu. Ideja je da na osnovu jednog detalja kompozicije sami saznate o kom delu i umetniku je reč i da svoje odgovore podelite sa nama u komentarima na tekst…

Valeri

piše: Pavle R. Srdić Odmah krećem sa posvetom i ovaj tekst ću posvetiti, pre svega, svoj gospodi koja je, bar neko vreme u adolescenciji, provela gledajući spot za jednu od pesama koju obrađujemo ovog puta. Pesama? Pa, zapravo, ovaj tekst će biti posvećen dvema pesmama. Radi pojašnjenja, novija numera je nastala semplovanjem starije, a autor…

Erotička trilogija Branka Radičevića

piše: Nevena Stajković Branko Radičević jedan je od začetnika srpskog romantizma. Zato se i prvo razdoblje romantizma – rani, folklorni romantizam – drugačije naziva i Brankovo doba. Na njegovo stvaralaštvo najviše utiču nemačka romantičarska i srpska narodna poezija. Iza sebe ostavio je tri zbirke pesama, skromno naslovljene Pesme I iz 1847, Pesme II iz 1851.…

Gradska kuća u Subotici

piše: Ivana Novaković Gradska kuća u Subotici i dalje stoji kao svedok mnogobrojnih događaja, raznih političkih i društvenih turbulencija, ideoloških promena, smenjivanja država, ali i kao simbol prosperiteta i istrajnosti. Zbog uloge koja joj je namenjena, izuzetno je bio važan njen izgled, položaj i veličina, kako bi ispunila sve zahteve. Očekivalo se da bude odraz…

Žana Merkus – hercegovačka Amazonka

piše: MoonQueen Rubriku Priče iz dugog 19. veka ovog leta posvetili smo francuskoj heroini Jovanki Orleanki i njenom kultu razvijanom tokom 19. veka koji je umnogome uticao na onovremenu kulturu i umetnost kao i sveopštu sliku žene u ratu, a u septembru ćemo vas upoznati sa jednom damom koja je bitke vodila na našim frontovima…

Šta nadziru Nadzirači?

piše: Mladen Ilić Misaoni eksperiment je jedna od najučestalijih tehnika ocenjivanja pozicija u savremenoj analitičkoj filozofiji. Najpoznatiji, poput problema trolejbusa (troley problem) i mozgova u boci su se tako prelili i na pop kulturu od filmova do mimova. U ovakvim eksperimentima obično se konstruiše pojednostavljena hipotetička situacija koja služi za bolje ocrtavanje pretpostavki neke teorije…

Minerva

piše: Aleksandra Vujić Minerva je rimska boginja mudrosti, pravde, pobede, medicine, zanatlija, trgovaca i umetnika. Njen kult dobija na snazi nakon što nastupi nagli razvoj zanatstva i  trgovine. Sve brojnijim zanatlijama i trgovcima potrebno je božanstvo koje će im biti zaštitnik, a to mesto zauzima Minerva. Ona je takođe i boginja ratnika, ali na miroljubiv…

Kod Don Žuana ništa novo

piše: Igor Diletant Belopavlović Osnovano prošlog leta od strane Tihomira Stanića i Vladana Gajovića, Teatrijum na otvorenom u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja ima potencijal da postane letnja pozorišna scena koja je Beogradu toliko dugo falila. Za kratko vreme u Teatrijumu je izvedeno preko pedeset različitih naslova, a prvi u njihovoj produkciji jeste Don Žuan, u…

Koga to zapravo volim u Herceg Novom? Bokešku muziku!

piše: Marko Vesić Mići i Fići, ključarima bokeške tradicije Kako sam, uopšte, doputovao u Herceg Novi? Prvi put sa bakom i ujakom kada sam bio sasvim mali, drugi put sa roditeljima, već dovoljno velik da mi idu na živce i da mi se ne letuje sa njima, a treći put – muzikom. Slušajući pesme sa…

Ljudski glas (film Pedra Almodovara)

piše: Ivana Pavićević Film Ljudski glas Pedra Almodovara je slobodna adaptacija drame Žana Koktoa, prvi put izvedene 1930. godine, a osmišljene kao monolog osobe poludele od tuge. Samim tim što ga je pisao Kokto, sadržaj je u izvesnoj meri subverzivan, ali svakako nije najluđi od njegovih spisa. Ljudski glas se često opisuje kao poklon i kazna…

Moj muž, Rumena Bužarovska

piše: Tamara Živković Rumena Bužarovska je makedonska spisateljica, profesorka američke književnosti na Filološkom fakultetu u Skoplju, prevodilac i aktivistkinja. Kao spisateljica profilisala se primarno kao pisac kratkih priča koje svojom fokusiranošću na jedan događaj, anegdotu ili detalj iz života omogućuju ostvarivanje snažnijeg utiska na same čitaoce nego duže prozne forme. Rumena je do sada objavila…

Edvard Hoper, Pumpa – Između samoće i usamljenosti

piše: Milica Marjanović Istina je, svako živo biće želi da živi, zato što postoji samo život. ‒ Đorđe Lebović, Semper idem Možda jedna od prvih asocijacija na američku umetnost jeste borba za samostalnost i potraga za identitetom van okova evropske kulture i umetnosti. Premda učenik impresionista i klasicista, Edvard Hoper, ukorenjuje „američku misao” u svoja…