Radioaktivnost – Not great, not terrible

piše: Igor Diletant Belopavlović Kao i prethodnih meseci, sve dok se bioskopi ponovo ne otvore, KUŠ! će pisati recenzije najnovijih filmova koje možete naći onlajn, umesto na velikom platnu. Stoga danas pišemo o Radioaktivnosti, filmu o životu i radu Marije Kiri, koji uglavnom hronološki prati najbitnije momente iz njenog života: detinjstvo u Poljskoj, dolazak u…

U požaru svetova; Ivo Andrić – jedan evropski život Mihael Martens

piše: Tamara Živković Nemački novinar i pisac Mihael Martens nedavno je objavio knjigu „prvu sveobuhvatnu biografiju našeg nobelovca” Ive Andrića. Martens je u periodu od 2002. do 2009. godine živeo u Beogradu kao dopisnik frankfurtskog dnevnika i, kako je sam u intervjuu koji je dao za Nedeljnik rekao, tada se setio reči svog profesora iz…

Poruke(Messages) – Neša Paripović: svet između slike i teksta

piše: Marko Vesić Umetnost fotografije se često vidi kao istraživanje imanentne umetničke logike vizuelnog ili estetskog, istraživanje različitih formalnih i drugih organizacija vizuelnog materijala koje treba da doprinesu ili ostvare bezinteresno estetsko iskustvo. Sa druge strane, fotografija može biti i dokumentarna i onda problematizuje aktuelne ili istorijske političke, ekonomske, ekološke i druge društvene probleme. Ne…

Radovi Aleksandra Deroka u Umetničkoj zbirci Srpske akademije nauka i umetnosti

piše: MoonQueen Akademik Aleksandar Deroko bio je pravi primer univerzalnog čoveka, renesansne ličnosti širokog obrazovanja i interesovanja, koji je svoju kreativnost iskazivao na različite načine. Arhitekta, avijatičar, umetnik, profesor i pisac, Deroko je Srbiji ostavio mnogo toga u nasleđe, a Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, čiji je član bio, veliki broj svojih slika i crteža.…

Lilart – Ljiljana Kalem

piše: MoonQueen Naša potraga za morem nastavlja se i tokom avgusta, a ovog puta odvela nas je do Novog Sada i ateljea umetnice Ljiljane Kalem koja pod imenom Lilart stvara izmaštane svetove, inspirisana lepotom prirode i kombinovanjem njenih formi, materijala i tekstura. Osnovu njenih skulptura čini drvo, ali ne bilo kakvo, već ono koje je…

KUŠ! #55

Da su okolnosti drugačije, avgustovsku Reč urednice pisala bih dok nada mnom palme njišu grane, ali pošto su nam ove godine podeljene karte na koje se svi još uvek navikavamo, 55. broj započinjemo i završavamo morskim temama – tekstom o novosadskoj umetnici Ljiljani Kalem i njenim skulpturama riba, brodova i svetionika, i Aninim odabirom deset…

Kako se beše zove taj crtać? (deo drugi)

Piše: Ana Samardžić O crtaćima kao umetničkim delima i o umetnosti u crtaćima, pisali smo u nekoliko brojeva našeg časopisa. Zbog narativa, animacije, muzike, često nam se još u detinjstvu urežu neke slike iz crtanih filmova koje dugo potom pamtimo. U rubrici Dese(r)t za kraj, između ostalog, tekst Kako se beše zove taj crtać?, trebalo…

Eee, Makarena!

piše: Pavle R. Srdić Ko ne zna makarenu, nije živeo u devedesetima. Kao što su bili Harlem Shake ili Asereje igranje, lambada ili Y.M.C.A., tako je pesma španskog latino dua Los del Rio, pod nazivom, već pogađate, Macarena imala svoj ples i nije bilo žurke i većeg okupljanja gde se nije odigrala jedna makarena. Ti…

Reforma uspela, a pisac…on je ionako već odavno umro

piše: Nevena Stajković Vrlo često smo u prilici da čujemo kako nam je program za predmet Srpski jezik i književnost u osnovnim i srednjim školama zastareo, kako deci, odrasloj uz računar, ne može biti bliska, na primer, drama Borisava Stankovića i kako do reforme mora doći. Šta se desi kad do nje zapravo dođe? Početkom…

Benvidos a Santiago – Dobro došli u Santijago de Kompostelu

piše i fotografiše: Milica O. Marković Nakon prve dve epizode ovog ciklusa priča, na trenutak vas vodimo do severozapada zemlje i to u glavni grad autonomne pokrajine Galicije – u Santiago de Compostela. Nadaleko poznata istorijska i religijska prestonica Santijago, pored Jerusalima i Rima, sasvim izvesno predstavlja jednu od najvažnijih destinacija hrišćanskog hodočašća, čija je…

Gogenova potraga za rajem

piše: MoonQueen „Sedim na pragu svoje kuće, pušim cigaretu i pijuckam apsint i uživam u svakom božijem danu, potpuno bezbrižan. A petnaestogodišnja žena mi smerno prinosi hranu, sve za haljinu od deset franaka jednom mesečno. Jašem konja ili se vozim kolima kad mi se prohte. Sve mi se može… ” Da li vam ovaj citat…

Filozofija kao terapija

piše: Teodora Rebić Nakon velikih osvajanja Aleksandra Makedonskog i njegove smrti, u vreme procvata Rimskog carstva, na Mediteranu nastupa helenistički period. To jeste period propadanja antičkog polisa i čitavog sistema vrednosti koji je vekovima bio ustrojen u skladu sa političkim uređenjem. Jačanje carstva i svega novog što sa njim dolazi dovelo je do velikih promena…

Tor

piše: Aleksandra Vujić Najstariji sin oca svih nordijskih bogova, Odina, jeste bog Tor. On je vladar neba i onaj koji upravlja gromom, vetrovima, kišom i munjama. Pored toga, zbog svoje snage, čuvar je i sveta bogova (Asgarda) i sveta ljudi (Midgarda). Upravo zato, a i zbog toga što upravlja vremenskim (ne)prilikama, omiljen je kod smrtnika…