ilustracija: Srećko Radivojević, detalj

Juhuang

Juhuang, poznatiji kao Car od žada, vrhovno je božanstvo kineske mitologije. Iako rođen kao smrtni sin kralja Čing Teha i njegove supruge Pao Jueh, zbog svog savršenog smrtnog života, nakon smrti postao je božanstvo.  Interesantna je organizacija nebeskog poretka u taoističkim mitovima – Juhuang je, naravno, živeo u nebeskoj palati, ali su mu u upravljanju…

ilustracija: Doroteja Rokvić, detalj

Aristofan, “Žabe”

Aristotel u svojoj Poetici kaže da je komedija nastala od faličkih pesama koje su se pevale u vreme trajanja obreda koji je služio da se umilostivi demon plodnosti, a kasnije su obredi postali deo Dionizija. Pre razvoja takve komedije postojali su komediografski oblici – megarska farsa i dorska komedija. Glumci u tim primitivnim komedijama oponašali…

Kratak tekst o ljubavi i ratu…u kojima je sve dozvoljeno (18+)

Radnja Aristofanove Lisistrate je sledeća: grčke žene, predvođene Lisistratom, stupaju u seksualni štrajk, ne bi li naterale svoje muževe da pristanu na primirje u ratu koji nema kraja. Skoro dva i po milenijuma od prvog izvođenja, na sceni Narodnog pozorišta Subotica, postavljena je britka, smešna, i začuđujuće realna interpretacija ove komedije…sa sve Deus ex machin-om.…

Za šta je prekasno?

Iz samo kosmosu poznatog razloga, neposredno pre nego što sam počela da čitam roman Prekasno Branke Krilović, u mislima su mi se pojavili stihovi pesme Zlatni dan Bisere Veletanlić. Nakon pročitana prva dva, da ih tako nazovemo, poglavlja romana, shvatila sam kako su stihovi neodoljivo povezani sa temom romana. Na samom početku susrećemo se sa…

Frauenkirche: katedrala u koju je zakoračio Đavo

Kada čovek želi neuspeh ili prosečnost da zameni svetskom slavom i različitim zemaljskim zadovoljstvima, nema bržeg puta od onoga da sklopi pakt sa Đavolom. Dobro poznata legenda, koja je utkana i u priču o životu „dede rokenrola” – Roberta Džonsona, pokazuje kako u takvom paktu čovek uvek gubi (u njegovom slučaju smrt sa dvadeset i…

„Letnji dan”, Berta Moriso

Kada sve duži junski dani postanu isusviše topli, Parižani, još uvek nenavikli na toplotu koju moderni grad apsorbuje u svojim širokim bulevarima, železničkim stanicama i industrijskim kvartovima, pobegnu u obližnju Bulonjsku šumu. Bulonjska šuma, istočno predgrađe Pariza, 1852. godine uređena je i proglašena gradskim parkom, pod patronatom cara Napoleona III. Uskoro je postala omiljeno izletište…

Keskifo na Monmartru

Ako ste pratili naš strip Larpurlartizam, znate da je prethodnih nekoliko godina sudbina vodila Keskifa raznoraznim stazama Evrope, ali ga je nazad, Parizu, vratila sila ljubavi. Prateći trag voljene Lile i svog romantičnog srca, Keskifo se ovog proleća ponovo našao na Monmartru – brdu mučenika, umetnika, prosjaka, pralji, prostitutki, modela i boema. Prezirući šest od…

Željko Tonšić – čarobnjak savremenog sveta

Za sve one koji se pitaju gde je nestalo figuralno slikarstvo, tokom prvih devet dana juna možete da ga potražite u galeriji RTS, na retrospektivnoj izložbi Željka Tonšića, Iznad života i smrti. Ne samo da ćete u prostorijama galerije pronaći naizgled zaboraveljno figuralno slikarstvo, već ćete imati prilike da zakoračite kroz svojevrsni Tonšićev portal koji…

KUŠ! #041

Nekada davno, krajem onog perioda koji poznajemo kao mračni srednji vek, graditelj željan večne slave u nedostatku sredstava za izgradnju katedrale poseže za drastičnim merama – paktom sa samim Đavolom. Kakvi su bili interesi druge strane da učestvuje u izgradnji velelepne katedrale saznaćete u junskom Specijalu, a krenete li put Minhena imaćete prilike da pogledate…

Da je duži moj dan…

Jugoslovenska pop muzika u početku nije imala tog kreativnog kapaciteta da odgovori izazovima koji su stizali sa Zapada, ali je to vrlo dobro iskoristila kao odskočnu dasku na putu ka autentičnoj, autorskoj muzici. Tih pedesetih i šezdesetih godina, na tuđe melodije, na bini je skakao Đorđe Marjanović, a mladi „električarski” bendovi su pravili lom na…

ilustracija: Jelena Svilkić

Miodrag Majić „Deca zla”

Prvi roman Miodraga Majića, sudije Apelacionog suda u Beogradu, Deca zla uspeo je da postigne nešto što mnoga dela na srpskoj književnoj sceni već dugi niz godina ne uspevaju – da čitaocima ponudi jedan ozbiljno dobar krimi-roman. Vešta Majićeva naracija nas već od prvih stranica romana uvlači u priču iz koje će nam, pri poslednjim…